Vlasnik ili podstanar – koliko košta krov nad glavom u Beogradu i Beču

Stručnjak za nekretnine Ervin Pašanović kaže da je karakteristika srpskog tržišta nekretnina u tome da ponuda i potražnja kreiraju cene stanova, kako u kupoprodaji, tako i kada je reč o iznajmljivanju, a da je samo tržište slobodno, ali nije regulisano.

"Mesečna renta u Beogradu kreće se od 300 evra pa naviše, u zavisnosti od lokacije. Prosek normalnog stana od 64 kvadrata u širem centru grada je između 500 i 700 evra na mesečnom nivou, a u užem centru od 800 do 1000. Čini mi se da je kod socijalnog stanovanja problem što u turističkim mestima – poput Barselone, Pariza, Londona ili Beča – zbog kategorije izdavanja stanova na dan, za zaposlene je nemoguće naći stan", ističe Pašanović, ukazujući na primer u Rovinju, gde je opština propisala mogućnost subvencije za stanovanje mladim lekarima u iznosu od 1.000 evra, za koji nisu mogli da pronađu adekvatnu nekretninu.

Na pitanje kako komentariše primer Hrvatske koja planira da aktivira takozvane prazne stanove, Pašanović odgovara da mu nije jasan koncept "praznih stanova" i kako bi se to pravno regulisalo.

"Znate, privatna svojina je sveta. Ako sam na legalan način stekao 100 praznih stanova, dok plaćam porez na imovinu, zašto bi iko ulazio u to šta ja treba da radim sa njima. Treba, naravno, pomoći socijalnim grupama koje ne mogu sebi lako da obezbede stan, a koji je zagarantovan evropskim konvencijama i ustavom. Mi smo već imali neke slične projekte, poput nekretnina za vojsku i policiju, gde je cena kvadrata iznosila oko 500 evra, ili kredita za mlade, koji je uspešno prošao. Država mora da pazi koje socijalne kategorije treba da namiri, ali ne i da se meša u samo tržište", navodi stručnjak za nekretnine.

Branimir Jovanović sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije objašnjava da se prestonica Austrije već decenijama smatra liderom uspešnih modela privatnog stanovanja.

"Bečki model se zasniva upravo na suprotnim premisama od onoga što je gospodin Pašanović naveo. Grad se meša u tržište nekretnina. Oko 80 odsto stambenih jedinica u Beču se iznajmljuju. Polovina od toga su takozvani socijalni stanovi, a još oko 200.000 njih imaju regulisanu rentu", ukazuje Jovanović.

Stoga, kako naglašava, nije moguće da sam vlasnik proizvoljno odredi cenu, već čitavu oblast kontroliše grad, zbog čega su rente prilično dostupne.

"Ovakva politika je, zapravo, počela pre jednog veka, a posle Prvog svetskog rata, koji je za Austriju bio poraz. Tada je otpočeo period 'crvenog Beča', kada su socijalisti došli na vlast, i izgradnjom oko 60.000 socijalnih stanova omogućili siromašnom stanovništvu da ima krov nad glavom. U međuvremenu, to su postali stanovi za sve ljude, i one koji su dobro situirani. Ideja je da svi ljudi mogu da žive u dobrim i dostupnim stanovima, odnosno da se smanje socijalne razlike. Grad na godišnjem nivou izdvaja četiri milijarde evra za ovaj model", tvrdi sagovornik sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

Pašanović: U Srbiji nije društveno prihvatljivo da ceo život provedeš kao podstanar

Pašanović napominje da je Beč zanimljiv i specifičan primer, ali da je osnovna razlika između prestonice Austrije i Beograda u tome što 90 odsto punoletnog stanovništva Srbije želi da ima vlasništvo nad nekom nekretninom.

"Takođe, prosečna cena zakupa je ograničena, što je dovelo do stopiranja gradnje u Beču. Država se potom dogovorila sa bankama da obezbede projektno finansiranje na 40 godina, što je nezamislivo – da za rentu ne možete da povratite investiciju kroz četiri decenije. Mi nemamo nestašicu socijalnih stanova, ne moraju svi da traže Vračar ili Dorćol. Možete da nađete stan od 400 do 600 evra u pristojnom delu grada", smatra Pašanović.

Veruje da je kulturološki najveći problem u srpskom društvu živeti kao podstanar.

"U Evropi je praksa da čitav život provedete kao podstanar. Kod nas to nije slučaj i smatra se društveno neprihvatljivim. Dakle, nije socijalni problem naći krov nad glavom, nego je problem što je teško doći do poseda", uveren je Pašanović.

Jovanović: Beč ima i dobrih primera koje Beograd može da primeni

Jovanović je saglasan s prethodnom ocenom Pašanovića o ključnoj razlici između Beča i Beograda, ali kaže da se kao dobar model za srpsku prestnicu može uzeti kontrola renti.

"Dakle, ponoviću, nisu svi stanovi u Beču socijalni. Oko 40 odsto je socijalnih, a još više od 20 odsto nekretnina imaju regulisanu rentu – i privatni su. To se može uraditi u Beogradu. Druga stvar je da nisu svi socijalni stanovi u vlasništvu grada, već postoje i oni u vlasništvu takozvanih zadruga ili privatnih firmi koje ostvaruju profit. Država subvencioniše izgradnju takvih stanova", ističe Jovanović.

Navodi da je stambeno pitanje upravo jedan od razloga što Beč mnogi smatraju najboljim ili najkvalitetnijim velikim gradom za život u Evropi, pa čak i u svetu.

"Upravo ta kontrolisana cena stanova doprinosi i kvalitetu života. Ne može se sve slepo prepisati od Beča na Beograd, ali se neke lekcije mogu naučiti", zaključuje Jovanović u razgovoru za Jutarnji program Radio-televizije Srbije.

Celo gostovanje možete da pogledate u video zapisu na početku teksta.