Gužve na granicama zbog uvođenja EES – da li novi sistem donosi bezbednost ili haos

Na Horgošu se prethodnog vikenda čekalo do devet sati, na Batrovcima do sedam, a praznici tek dolaze. Evropa je obećala pametnije granice, dobila je veće gužve i zagušene prelaze. Novi sistem kontrole ulazaka i izlazaka putnika EES (Entry/Exit System) predstavljen je kao tehnološki i bezbednosni iskorak, ali najočigledniji rezultat do sada je – neopisiva gužva na graničnim prelazima.

Pored utiska da je ovo najveći udar na slobodu kretanja u Evropi u poslednjih deset godina, deluje i da je sam sistem loše pripremljen.

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije "Juta" Aleksandar Seničić ističe da se, s obzirom na to da je rok primene pomeran nekoliko puta, očekivalo da će to u pripremi biti daleko bolje urađeno.

Seničić kaže da se pokazalo da bez aplikacije i mogućnosti da se unapred registrujemo i na taj način izbegnemo velika čekanja, EES očigledno ne može da ispuni očekivanja.

"Ja verujem da su u Evropskoj komisiji imali dobru ideju, pre svega da se zaštiti prostor Evropske unije, Šengenske zone i da se kontroliše dužina boravka, ali sa druge strane pokazuje se da edukacija političkih službenika nije uređena na adekvatan način“, ukazuje Seničić.

Ipak, kaže, treba biti pošten i priznati da je i bez ovog sistema na mađarskoj i hrvatskoj granici bilo višečasovnih čekanja, jer kad su velike gužve, ti prelazi ne mogu da prime tako veliki broj ljudi.

Nešto bolja situacija na aerodromima

Situacija na aerodromima jeste nešto bolja, jer postoji veliki broj uređaja za samoočitavanje, što ubrzava postupak. Međutim, i tu se očekuju veliki udari za praznike s obzirom na to da se EES odnosi na 59 zemalja.

"Očekujemo veliki broj dolazaka iz Severne Amerike, i recimo iz Velike Britanije, i to će biti veliki udar i na same aerodrome u Evropi", navodi Seničić.

Petar Vojinović, glavni urednik portala o vazduhoplovstvu Tango siks, napominje da udruženje aerodroma ima zamerku na rad granične policije zato što za poslove kontrole nije angažovano dovoljno ljudi.

"EU je možda trebalo da investira u više kioska na kojima se registrujete pre nego što dođete na granicu. Dakle, ni aerodrome, niti avio-kompanije ne bi trebalo da krivimo onoliko koliko regulatora, odnosno celu EU", napominje Vojinović.

Kaže da je opravdana ideja EU da kontroliše ko zloupotrebljava pravila Šengenskog prostora, ali je bilo neophodno investirati više novca u opremu i dodatno osoblje.

Bezbednosni alat ili politički instrument

Postavlja se i pitanje da li je EES bezbednosni alat ili je ipak politički instrument za pojačanu kontrolu kretanja.

Vojinović objašnjava da je kontrola putnika pre ulaska u avion već dovoljno detaljna, ali da se bezbednosni kontekst odnosi pre svega na kotrolu ulaska migranata. Iako se sa aspekta bezbednosti EES čini opravdanim, postavlja se pitanje uticaja na turizam i planiranje putovanja. Aleksandar Seničić kaže da veliki broj putnika okleva da se u jeku letnje sezone uputi u zemlje EU.

"Mi već sada imamo stavove određenog broja građana i ljudi koji putuju da ne žele da putuju, ne žele da gube vreme i da čekaju  na granicama po 10-15 sati, jer toliko se pretpostavlja da će u drumskom saobraćaju da se čeka u letnjoj sezoni, što je jako loše. Naravno, pogađa celu industriju i verujem da moramo pronaći neki bolji način", ističe Seničić.

Pojačana kontrola ne mora da podrazumeva veće gužve

Ukazuje i da pojačana kontrola ne mora da podrazumeva veće gužve i navodi primer Katara u vreme održavanja Svetskog prvenstva u fudbalu, gde je sve rešeno jednom aplikacijom.

"Mi nismo sreli čoveka na ulasku u zemlju, nigde nije bilo gužve, dakle sve to može da se organizuje daleko bolje, daleko jednostavnije i čudi me da je ovaj sistem na ovaj način uspostavljen, pogotovo što mi svaki put kada prelazimo granicu na ulasku i na izlasku moramo da se verifikujemo kroz sistem, dakle stvaraju se gužve i u jednom i drugom smeru“, navodi Seničić.

Zaposleni u turizmu naročito strahuju od trenutka kada sistem bude uspostavljen u punom kapacitetu, odnosno kada bude primenjivan 24 časa dnevno, na svim prelazima. Dosadašnja iskustva pokazuju da sistem nije u stanju da obradi toliki broj podataka. Petar Vojinović upozorava da je dodatni problem to što se zbog pada sistema na aerodromima dešava da putnici zakasne na let.

"Vi kasnite na let, vaš prtljag ostaje, to onda pravi dodatni problem i troškove avio-kompanijama. Dakle, ljutnja bi trebalo da se usmeri na administratora, odnosno Evropsku komisiju koja je to napravila i koja očigledno to nije dovoljno, pre svega, isfinansirala", ističe Vojinović.

Uticaj na turizam

Aleksandar Seničić kaže da, kada je o turističkim aranžmanima uz prevoz autobusima reč, još nisu zabeležena masovna odustajanja od putovanja.

"Desetak odsto manje ljudi do sada je uplatilo aranžmane, ali računicu možemo praviti tek kad prođe Nova godina, kad zaista budemo videli šta se realizovalo... Za jedan deo ljudi koji žele da putuju, to može da bude otežavajuća okolnost i da se oni preusmere na neke druge destinacije koje nisu u Evropskoj uniji", navodi Seničić.

Direktor "Jute" se nada da će ETIAS sistem, koji bi trebalo da bude uveden krajem sledeće godine, rešiti problem. ETIAS će podrazumevati onlajn prijavu pre putovanja putem zvaničnog sajta ili mobilne aplikacije, kao i plaćanje takse.

"Aplikacija je manje-više gotova, ja sam imao priliku da je vidim. Ukoliko krenemo sa takvom vrstom regulative, mislim da će to u velikoj meri pomoći da i brže prolazimo i sigurnije se osećamo i da jednostavno nemamo ovakvu vrstu tenzije kad se odlučujemo da putujemo", ocenjuje Seničić.

Petar Vojinović kaže da EES neminovno utiče na turizam i dodaje da sličan problem postoji i u SAD, zbog namere Donalda Trampa da "dramatično oteža ulazak" u zemlju.

"Bukvalno uzimaju telefone, gledaju društvene mreže, imaju mogućnost da vam zabrane ulazak. Video sam podatke da je recimo poseta Las Vegasu pala za 20 odsto, a onda obećavaju za jedan veliki projekat kao što je Svetsko prvenstvo u fudbalu, da ćete uz kupljenu kartu imati lakši ili jednostavniji ulazak", kaže Vojinović.

Konstatuje da je sve bazirano na politici, ali upozorava da rezultati istorijskog "buma" u turizmu, zabeleženog posle pandemije kovida, mogu biti dovedeni u pitanje.