Automatski sistem štiti nove zgrade od požara, ali starije su "druga priča" – jedna odluka stanara upadljivo je opasna

Između 3.000 i 4.000 hiljade požara svake godine dogodi se u Beogradu, a gotovo svaki je mogao da se spreči. Propisi su jasni. Hodnici i stepeništa moraju da budu prohodni, protivpožarni aparati ispravni i svakih šest meseci atestirani.

Problem sa materijalom u starim zgradama

U starijim zgradama, naročito višespratnicama, kada se dogodi požar treba biti pribran, pozvati vatrogasce i pratiti njihova uputstva. Svaka prepreka u hodnicima smetaće i njima kao i stanarima, a duže će trajati i evakuacija i gašenje požara.

Ljubiša Banovački, profesionalni upravnik zgrade na Novom Beogradu, kaže da stari materijali nisu sporogoreći kao novi.

"Požar može brže da eskalira, kako po pitanju zajedničkih delova zgrada, stanova, tako i po pitanju samih fasada i krovova", kaže Banovački i ističe da je i zakonska obaveza da stanari imaju protivpožarnu zaštitu.

Zašto su nove zgrade bezbednije

Svaka nova zgrada je po zakonu obavezna da ima protivpožarni sistem. Zgrada ne može da dobije upotrebnu dozvolu ako nema zaštitu od požara.

Novije zgrade su zbog toga bezbednije, kažu stručnjaci, ali je bitno da se taj sistem redovno održava.

Prvo se čuje sirena - šta su ručni i automatski "javljači"

Kada izbije požar u zgradi, prvo se čuje sirena. Zasvetli lampica u protivpožarnoj sobi. To je signal za sve stanare da napuste stanove.

Bojan Nikolić, predsednik Udruženja profesionalnih upravnika, pokazao je šta se nalazi u prostoriji u kojoj je protivpožarna centrala, i gde dolazi signal kada se desi požar.

"Imamo ručne javljače, to su oni crveni, kada neko vidi požar i pritisne. Imamo automatske javljače požara koji detektuju dim i vatru. Ovde dolazi signal, uključuje se alarm, u celoj zgradi se čuje, postoje sirene koje reaguju, upozore ljude koji su u stanovima da znaju da moraju da izađu i da se evakuišu", objašnjava Nikolić.

Kako sistem automatski gasi požar u novoj zgradi

Kontrolna soba je stanarima bitna, jer aktivira alarm, a za vatrogasce i stručnjake da ustanove gde je tačno izbio požar. Zato samo oni mogu da uđu u tu prostoriju ili obučena osoba koja je održava. U novim zgradama to je često čuvar na recepciji.

Takozvani javljači nalaze se na svakom spratu u zgradi, pa i u garaži. I protivpožarni sistem je kompleksniji nego u starim zgradama. Čine ga mreže cevi, mlaznice koje su vrlo osetljive na dim, odnosno toplotu i detektor ugljen-monoksida.

"Protivpožarni sistem funkcioniše tako da, u slučaju požara, ampula iz mlaznice pukne pod toplotom ili od vatre i ovaj sistem, ove crvene cevi, oni su konstantno pod pritiskom, dolazi do oslobađanja vode i gasi se požar. Postoji sistem za detekciju ugljen-monoksida, s obzirom na to da ovde ima puno automobila i da ako su duže vremena uključeni, dolazi do prevelike koncentracije gasova, što može da bude fatalno po ljudski život i onda se oni uključuju. Pored toga, postoji nezavisan sistem za odimljavanje, odakle se taj dim izlači", navodi Nikolić.

Stari propisi za stare zgrade, a današnji za nove

Nenad Jocić, načelnik Uprave za preventivnu zaštitu od požara i eksplozija u Sektoru za vanredne situacije Dragan Stevanović, sudski veštak elektrotehnike i stručnjak za požare, rekli su u Beogradskoj hronici da je tehnička regulativa u Srbiji dobra i da su usvojeni propisi iz inostranstva.

Jocić ističe da se novi objekti, pravljeni u prethodnih desetak godina, urađeni po svim propisima koji su zahtevani, ali da je sa starim objektima druga priča, i oni bi trebalo da su rađeni u skladu sa propisima koji su tada važili.

Jako opasno zagrađivanje protivpožarnih stepenica

Kada su stare zgrade u pitanju, uvek su upadale u oko spoljne protivpožarne stepenice, ali su danas mnogi stanari odlučili da ih zagrade.

"To je jako opasno, zato što prema propisima i za visoke objekte i za ostale, u svakom slučaju mora da postoji put evakuacije sa viših spratova", upozorava Jocić i dodaje da te stepenice ne smeju da budu zagrađene ni sa čim.

Restorani u prizemlju – "možda u početku i sve funkcioniše"

U mnogim stambenim zgradama, u prizemlju su otvoreni restorani koji koriste butan, roštilj...

Stevanović navodi da postoje neki pravilnici u ugostiteljskim objektima, ali je pitanje kako se kontrolišu.

"Možda u početku i sve funkcioniše, ali povremeno treba kontrolisati, bar na šest meseci, kako nalaže regulativa, a može i ranije", kaže Stevanović.

U kakvom slučaju, zaključio je Stevanović, ako dođe do požara, prvo treba savladati paniku, i pomoći sebi i drugima.