Međunarodni dan deteta – porodica je najbolje mesto za odrastanje, ali kako joj pomoći kada se suoči sa teškoćama

Tog 20. novembra 1989. godine usvojena je Konvencija o pravima deteta, koja je najšire prihvaćeni pravni instrument za zaštitu ljudskih prava u istoriji. Sva deca imaju sva prava iz ove konvencije, bez obzira na to ko su, gde žive, šta im roditelji rade, da li su siromašni ili bogati, kojim jezikom govore, kojoj religiji ili kulturi pripadaju, da li imaju neku smetnju u razvoju ili invaliditet.

Svako dete zaslužuje da odrasta u porodici okruženo ljubavlju i sigurnošću.

Ipak, Danijela Barjaktarević iz SOS Dečjih sela Srbija navodi da u praksi vide da postoji hiljade porodica koje su sa brojnim i složenim teškoćama, koje ih prosto onemogućavaju da adekvatno brinu o svojoj deci i kojima je potrebna sistemska podrška, kao i da se tu ne misli na novčanu, tj. materijalnu podršku.

“Novac može da zakomplikuje, ali siromašne porodice mogu jako dobro i adekvatno da se staraju o svojoj deci. Znači, to nije primarni problem, ali može da usložni neke druge probleme koje porodice imaju. One porodice koje do nas dolaze suočavaju se sa različitim teškoćama. Uglavnom su to porodice koje su isključene iz zajednice, koje jako slabo razumeju koje su to situacije i na koji način oni mogu doći do određenih vidova podrške”, objašnjava Barjaktarevićeva.

Ističe i da su 2022. godine bila 5.443 deteta koja su bila na smeštaju tokom godine, odnosno na nekom domskom ili porodičnom smeštaju.

“Mi uglavnom stavljamo fokus na tu decu koja su već izmeštena. A ono što naša organizacija pokušava jeste da stavi fokus na onu decu koja jesu u nekoj situaciji zanemarivanja, zapuštanja, da ne kažem nasilja, zlostavljanja u okviru svoje porodice. Moram da podsetim da upravo član 19. Konvencije nalaže državama da kreiraju mere koje će podržati te porodice, odnosno decu koja se nalaze u porodicama, njihove roditelje, staratelje, zakonske zastupnike”, dodaje Barjaktarevićeva.

Važno je reagovati pre nego što dete bude izmešteno iz porodice

Na pitanje koji su izazovi sa kojima se suočava to dete, Barjaktarevićeva napominje da su brojne teškoće kojih dete možda i nije svesno, pa čak nisu ni roditelji.

“Naša organizacija sprovodi program jačanja porodice u devet zajednica širom Srbije i u svakom trenutku podržavamo 320 porodica i preko 1.350 članova tih porodica. Ono što radimo kroz taj program, to nije jednokratna podrška, već je program podrške koji traje 18 meseci, gde se vrlo intenzivno radi na podršci samim roditeljima, da prosto oni uoče koje su to potrebe dece, na koji način, gde ih mogu zadovoljiti, koji su njihova prava. A s druge strane, radi se vrlo intenzivno sa decom, da oni izgrade mehanizme pomoću kojih mogu bolje da se integrišu u svoju vršnjačku grupu, da se zaštite”, objašnjava Barjaktarevićeva.

Ukazuje da su angažovani psiholozi, pedagozi, socijalni radnici, koji svoju podršku pružaju upravo na terenu, u domu gde se dete nalazi.

“To je najvažnije, ne da smestimo dete u neku hraniteljsku porodicu ili dom, pa onda reagujemo, već da reagujemo kada se nešto može sprečiti, odnosno da uđemo u porodicu, da sagledamo kakva je ta njihova situacija, da razumemo, da podržimo”, poručuje Barjaktarevićeva.

Fokus je na razgovorima sa decom, ali roditelji su često ključ rešenja

Govoreći o tome kako se pristupa deci, kaže da fokus jeste na razgovorima sa decom, ali da sa druge strane baziraju se i na roditelje, jer su često oni ključ rešenja.

“I ono što mogu da kažem jeste da upravo država svojim koracima bi mogla u tome da pomogne, u smislu da usvoji podzakonska akta koja bi u stvari regulisala usluge intenzivne podrške porodicama, dala minimalne standarde tako da bi se te usluge mogle pružati u svim zajednicama i bile dostupne deci. U ovom trenutku one nisu dostupne u toj meri”, dodaje Barjaktarevićeva.

Ističe da nije mali broj dece koja se izdvajaju iz porodica – više od 5.000 dece godišnje.

“Ono što istraživanja pokazuju, ne samo istraživanja u Srbiji, već prosto i šire, da je taj broj dece značajno veći. Neka cifra može biti čak i 10 puta veća. Odnosno da neka deca nisu možda ni došla u priliku da im bude pružena podrška, čak postoje neka istraživanja koja ukazuju da najveći broj dece koji biva izmešten, niti oni niti njihove porodice nisu dobili pre toga podršku”, poručuje Barjaktarevićeva.

Pored toga, veoma mali broj dece se nakon izdvajanja vrati u biološku porodicu, a naglašava da bi to trebalo da bude imperativ.

“Zato smo danas ovde da prosto osvetlimo to polje. Ova deca ne mogu da govore u svoje ime, nemaju priliku da se obrate, možda nemaju ni svest o tome da postoji neka šansa da se njihovoj porodici pomogne, tako da prosto pozivam nas odrasle odgovorne koje mogu da doprinesu tome da deca ostanu u porodici, ali ne u bilo kakvoj porodici, već prosto okruženi ljubavlju da budu sigurni u svojoj porodici, jer porodica jeste najbolje mesto za odrastanje svakog deteta”, zaključuje Barjaktarevićeva.