Između zidova i pravde - napuštene zgrade i njihova opasna budućnost

Objekti koji su nekada služili kao stanične zgrade, poslovni prostori velikih preduzeća ili privatni stanovi, koje više niko ne koristi, nisu jedini koji propadaju. Među njima ima i onih napola ili potpuno izgrađenih, u koje se niko nikada nije uselio.

Neki objekti građeni su bez dozvole, drugima su investitori u međuvremenu bankrotirali, pojedini su u imovinsko-pravnim sporovima. Zidovi ostaju, ali se problemi unutar njih gomilaju.

Napušteni objekti u srcu grada

Ervin Pašanović, stručnjak za nekretnine, kaže da ima dosta zgrada i u centru grada, gde je nekoliko firmi koje su u stečaju učestvovalo u investiranju, ili su te firme u međusobnim parnicama a takvi procesi traju dugo.

"Država bi eventualno mogla na nekim objektima od posebne važnosti da uradi eksproprijaciju i da isplati u neki fond određeni deo sredstava, međutim, kako odlučiti gde dati pare, a da bude pravično i pravedno i da se odnosi na sve", naveo je Pašanović. 

Investitori dobijaju rok od tri godine za početak radova od trenutka dobijanja dozvole. Za završetak radova još pet godina. Na to se mogu dobiti još dodatne dve godine ako su započeti radovi.

Ako se svi rokovi probiju, postoje zakonom propisane sankcije. Ipak, praksa pokazuje da mali broj investitora zbog toga bude zaista kažnjen. Za to vreme, stanovi su već unapred prodati, pa problem prelazi na kupce.

Pašanović kaže da bi došlo do socijalnih problema kada bi država oduzimala takve objekte.

"Zato imamo dosta tih nezavršenih objekata u imovinsko-pravnim sporovima, gde je investitor jednostavno otišao ili u bankrot, ili je osnovao novu firmu samo za taj objekat, pa ona nema više sredstava, kupci nekoliko stanova nemaju sopstvena sredstva da završe taj objekat i to je sad u parnici", objašnjava Pašanović.

Od stečaja do požara

Problemi koje čuvaju zidovi napuštenih objekata ne završavaju se na imovinsko-pravnom aspektu.

Mnoge napuštene objekte u Beogradu naselili su se oni koji nisu imali kud. Kako bi se zagrejali u hladnim danima često unutra i pale vatru zbog čega dolazi do požara.

Osim toga, ti nezvanični stanari ponekad na tom mestu deponuju lako zapaljiv otpad. Posebnu opasnost predstavljaju hemikalije koje su nekada skladištene po napuštenim fabrikama ili laboratorijama.

Kad zgrada gori, ko je gasi?

Iako se stanari obližnjih zgrada često obraćaju nadležnima za pomoć kako bi se napušteni objekti očistili i obezbedili, zbog nerešenih imovinsko-pravnih pitanja najčešće ni institucije nisu u prilici da reaguju.

Jedan od takvih primera je stara vila u Ulici kneza Miloša, koja je do 1999. godine služila kao ambasada Nove Gvineje.

Nakon što se ta država povukla iz vile, o njoj više niko nije brinuo. Rezultat te nebrige bio je i požar koji je pre nekoliko dana izbio upravo u tom objektu.

Čak i kada gori postavlja se pitanje - ko sme da je gasi? Ipak je reč o teritoriji druge države, a njena nepovredivost je zakonski garantovana.