Lažni oglasi, SMS poruke i kol centri – kako varaju savremene Jezde i Dafine

Samo putem internet prevara, građanima je tokom 2022. godine ukradeno oko osam miliona dinara, 2023. godine skoro duplo – 15 miliona dinara, a samo u prvih devet meseci 2024. čak 54 miliona dinara.

Najveći broj prevara počinje na društvenim mrežama – lažni oglasi, sponzorisane ponude i profili koji nude brze kredite ili lake zarade.

Slede SMS poruke sa lažnim linkovima o pošiljkama i takozvani kol-centri koji obećavaju brzu zaradu ili povoljne zajmove.

Iako su prevare preko kol-centara ređe, u samo jednoj međunarodnoj akciji pre tačno godinu dana identifikovano je oko 120 žrtava koje su izgubile oko 12 miliona evra. Srbija je sa istražnim organima Nemačke i Kipra prekinula lanac, a jedan kol-centar je bio u Beogradu. 

I to nije sve. Narodna banka Srbije je nedavno upozorila građane da se ne zadužuju kod privrednih društava koja se neovlašćeno bave poslovima odobravanja kredita, kao i da ne ostavljaju podatke o svojim platnim karticama.

Od Jezde i Dafine do "Elita internacionala" – kako su sve prevareni građani

Devedesetih godina, kada je počeo raspad bivše Jugoslavije, poverenje građana u banke je bilo ozbiljno poljuljano. Nemaština, sankcije i jedna od najvećih inflacija u istoriji, primorali su ljude da se snalaze.

U to vreme su se pojavili Dafina Milanović i Jezdimir Vasiljević – osnivači banaka Jugoskandik i Dafiment, koji su građanima nudili piramidalnu štednju i neverovatne kamate na dinare i nemačke marke, tačnije, 10 do 15 odsto na nemačke marke i 160 odsto na dinare na mesec dana.

S druge strane, kamatne stope u Evropi su u to vreme bile najviše pet odsto mesečno.

Ispred banaka su se stvarali ogromni redovi, a ljudi su satima čekali da oroče novac. Neki su prodavali kuće i automobile samo da bi uložili novac kod Jezde i Dafine. Neki su zaista zaradili ulaganjem u piramidalne šeme, međutim, mnogi su ostali i bez uloga i bez zarade od kamata.

Jezdimir Vasiljević je za samo dve godine oštetio građane Srbije za više desetina miliona nemačkih maraka. Kada se taj iznos preračuna u današnji novac, to je oko 107 miliona evra sa kamatama.

Dafina Milanović, čija banka je nudila mesečne kamate na štednju i do 160 odsto, nazivana je zbog toga srpskom majkom, a preko noći je postala najveći negativac. Prema procenama NBS-a, prevarila je više do 150.000 štediša, uzela oko 450 miliona nemačkih maraka i mnoge porodice dovela do ruba egzistencije.

Nikola Lazić, vlasnik preduzeća "Elita internacional", 2008. godine prevario je 1.802 osobe i prisvojio više od 35 miliona evra. Lazić je u prostorijama firme, koja se nalazila u Nušićevoj ulici u Beogradu, zaključivao ugovore o zajmu sa građanima i obećavao im da će im na mesečnom nivou isplaćivati kamatu od tri odsto. Njegove “štediše” bili su uglavnom penzioneri koji su davali novac od otpremnina, nasledstva ili životne ušteđevine.

Formalno-pravno, država nema obavezu da obešteti građane i ispuni obaveze privatnih banaka, ali je 2002. godine prihvatila da to uradi zato što su državni funkcioneri devedesetih svojim izjavama podsticali ljude da ulažu novac u piramidalnu štednju.

Do 2016. godine, država je isplatila dug od 4,2 milijarde evra. Međutim, oko 600.000 štediša kojima su depoziti tokom devedsetih godina bili zamrznuti nije dobilo svoj novac.

Kako funkcionišu privredna društva koja se neovlašćeno bave kreditiranjem

Generalni direktor Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga Narodne banke Srbije Bojan Terzić objašnjava kako najčešće funkcionišu privredna društva koja se neovlašćeno bave kreditiranjem.

“To nužno ne znači da će vam na prevaru uzeti neke podatke da bi vam uzeli novac. Već se dešava da tzv. underbanked klijenti, tako se na engleskom obično nazivaju oni koji ne mogu zbog kreditne sposobnosti da dobiju kredit. Oni su najčešće kandidati da budu klijenti takvih privrednih društava. I to naravno ne znači da oni neće dobiti pozajmicu. Dobiće pozajmicu, ali će biti ogromne kamate”, kaže Stanić.

Naglašava da to nije dozvoljeno i da je Zakonom o bankama to krivično delo.

“Međutim, Narodna banka Srbije nije ovlašćena da utvrđuje i zabranjuje rad takvim privrednim društvima, već je to posao policije i tužilaštva”, dodaje Terzić.

Kako da znamo šta je banka, a šta ne

Ako uđemo u APR i vidimo da je neko registrovan i da se bavi finansijskim poslovima, na pitanje kako da znamo da nije banka i da ne sme da se bavi pozajmljivanjem novca, Terzić kaže da je to prilično jednostavno na našem tržištu koje je bankocentrično.

“Jedino banke mogu da primaju depozite i odobravaju kredite. Ima svega 19 banaka, nekad je bilo mnogo više, sada je to ukrupnjeno. Tako da imate 19 banaka, imate šest institucija elektronskog novca i sedam platnih institucija, sve to možete videti na sajtu”, objašnjava Terzić.

Dodaje i da se pojedine institucije elektronskog novca i platne institucije bave odobravanjem kredita i to isključivo za potrošnju i do godinu dana.

“Tako da u suštini, ajde da pojednostavimo, ako nema onoga ko vam nudi kredit na spisku banaka ili neke od tih platnih institucija, to je verovatno neko ko se nedozvoljeno i neovlašćeno bavi pozemljivanjem novca”, objašnjava Terzić.

Ističe da su kamate kod privrednih društava koja se neoblašćeno bave kreditiranjem ogromne kako na mesečnom, tako i godišnjem nivou – to bude i po sto i po hiljadu procenata.

“Oni uzimaju uzimaju odgovarajuća sredstva obezbeđenja. Ljudi svašta zalažu. Zakon ne zabranjuje da dva fizička lica jedno drugo damo pozajmicu i da ustanovimo u korist poverioca neko sredstvo obezbeđenja. Možemo da registrujemo zalog u nekim pokretnim stvarima, mašinama, automobilima, pa čak se dešavalo da su ljudi zalagali nekretnine”, kaže Terzić.

Napominje da Narodna banka Srbije nije adresa za žalbe kada je reč o takvim prevarama.

Kvazi investicioni fondovi, oglasi za brze i lake zarade

Ipak, Narodna banka Srbije postupa po pritužbama kada korisnici platnih usluga prevareni od raznih kvazi investicionih fondova, oglasa za brze i lake zarade i slično.

“To se reklamira i na Jutjubu. Oni ih po prijavi uklanjaju, ali oni ponovo plaćaju nove oglase i tako dalje. Oni imaju nekoliko ponavljajućih oglasa gde stalno menjaju adrese. Zloupotrebljavali su likove naših poznatih sportista, glumaca, nekima su čak i dodavali glas, naravno uspomoć veštačke inteligencije”, naglašava Terzić.

Ističe da se ne može tako lako investirati tako što će vas neko pozvati telefonom, kliknuti i tako što ćete novac prebaciti na neki račun, posebno na račun u Srbiji nekog drugog fizičkog lica.

“Prosto ljudi moraju da se zapitaju da te stvari tako lako ne funkcionišu”, dodaje Terzić.

Ono što je zanimljivo i ono što moramo da upozorimo građane, da isto tako ne prihvataju da budu mule – odnosno da budu oni čiji će se računi koristiti da se tako ukrade novac, drži na njihovim računima, jer će krivično odgovarati.

“Ministarstvo unutrašnjih poslova već preduzima neke mere u saradnji sa Narodnom bankom Srbije i bankama kako bi se i ti računi identifikovali, a mi smo uspostavili određene zakonske mehanizme da ako se već taj novac nađe na takvim računima, da imamo efikasan način da se vrate oštećenim licima, bez posebnog vođenja krivičnog postupka, čekanja da se okonča postupak papirnica, nego odmah da se vrati”, objašnjava Terzić.

Govoreći o tome šta je nova mera dodatne autentifikacije, Terzić kaže da neke banke uvode biometriju.

“Naravno imate neke korisnike koji se žale i kažu zašto banka koristi moje biometrijske podatke. Pa zato što je to trend svuda u svetu. Upravo u Evropskoj uniji banke guraju ka tome da autentifikaciju transakcije ili pristup mobilnom uređaju, između ostalog, zasnivaju i na biometriji, jer je biometrija najteže da se falsifikuje i da se zloupotrebi”, zaključuje Terzić.