Šta je sve stajalo na putu onima koji su hteli da legalizuju svoje kuće - Kaluđerica kao primer

Dobrica Milenković od 1979. godine živi u Kaluđerici i do danas nije uspela da legalizuje kuću.

"Moj muž koji je želeo da otvori auto-servis, nije mogao, dok sve te uslove nemamo i morali smo čak i kontejner da kupimo da bi mogao da registruje radnju. Stalno su obećavali - biće tad, biće tad, važo da ste podneli zahtev. Plaćamo i struju i vodu i telefon i kanalizaciju, sve plaćamo", ispričala je Dobrica.

Prema podacima sa sajta Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, na teritoriji Grada Beograda trenutno ima 266.655 nezakonito izgrađenih objekata. Najviše stambenih, čak 203.298. Potom pomoćnih, stambeno-poslovnih i poslovnih, dok je manje nelegalno izgrađenih komercijalnih, ekonomskih i proizvodnih objekata.

"Ono što je u suštini uticalo na to da se poveća broj nelegalno izgrađenih objekata od devedesetih do danas su socijalni problemi koji su nastali devedesetih godina zbog ratova, sankcija i onoga kroz šta smo prošli, a sa druge strane zbog toga što država nije blagovremeno pravila planske dokumente, pogotovo u unutrašnjosti i prostorne planove naseljenog mesta da bi ljudi mogli da dobiju građevinsku dozvolu u redovnom postupku. Sa druge strane, nelegalna gradnja je bila jeftinija jer se nije plaćala naknada za uređenje građevinskog zemljišta i ostalo što su oni koji su radili legalno morali da plate", kaže Nenad Đorđević, predsednik Upravnog odbora "Klaster nekretnine".

"Država je u protekle tri decenije donela desetak zakona i podzakonskih akata, odnosno izmena tih zakona, kojima je probala da reši problem bespravnih objekata. Nažalost, samo je simboličan broj objekata legalizovan po tim zakonima. Između dva zakona je nicalo čak i po 100.000 novih objekata", kaže novinar Zoran Matković.

Šta usporava legalizaciju

Legalizaciju, objašnjavaju stručnjaci, najviše usporavaju nerešeni imovinsko-pravni odnosi.

"Na primeru Beograda to izgleda tako da je osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka bio zabranjen promet zemljišta. U praksi je to funkcionisalo tako što prodavac i kupac izađu na ledinu, uzmu metar, izmere deo te parcele, potpišu neki ugovor na nekom parčetu papira, to potpišu i dva svedoka i tako su sazidana velika naselja u okolini Beograda", napominje Zoran Matković.

Na teritoriji Beograda najviše nelegalnih objekata ima u Kaluđerici, Ovči, Borči i na Altini.

Nelegalni objekti ne mogu da se stave u promet, kao ni pod hipoteku, a veliki broj nema ni uslove za priključenje na komunalnu infrastrukturu, pa nemaju ni vodu ni struju.