Oko magazin: Politika na otvorenom – ulica ima dva kraja

Tokom leta videli smo blokade ulica, pa odlaske zborova pred kuće i stanove funkcionera, što je vlast upoređivala sa mračnim primerima iz prošlosti.

"Zborovi nisu naneli političku štetu studentima“, smatra profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević. „Zborovi su nastali kao poziv studenata da se građani sami organizuju, da se na neki način decentralizuje protest i da studenti ne budu jedini koji odlučuju. I u tom smislu ja zborove razumem i kao vrste lokalnih odbora studentskog pokreta i oni jesu doneli neku decentralizaciju, uključili su u politiku dosta ljudi, ali oni unutar sebe jesu prilično heterogeni. Tako da je teško govoriti o zborovima u načelu i odnosu zborova prema studentskom pokretu sada", kaže Spasojević.

Za naučnog saradnika Instituta za političke studije Aleksandra Lukića zborovi po definiciji okupljaju širok krug ljudi, a na ulicama smo preko leta, kaže, gledali malobrojne političke aktiviste. 

"Ne može se blokirati ulica nezakonito a tražiti zakonitost. Mislim da je to osnovni problem kod onih koji demonstriraju protiv vlasti. Ne može se nezakonitim i nemoralnim metodama tražiti zakonitost i moralnost. Ako mislimo da ne postoji zakonitost, da vlast ne poštuje zakone, onda mi sami treba da pokažemo da poštujemo zakone i da tim svojim protestom, poštujući zakone ove države, pokažemo da smo drugačiji", smatra Lukić.

Eskalacija nasilja

Od avgusta su se pojačali sukobi zborova i studenata sa jedne strane i policije sa druge. Studenti u blokadi žalili su se da na brutalnost policije na ulicama, naročito pominjući primer Valjeva. Policija je objavljivala snimke napada na svoje pristalice i saopštavala da su oni najveće žrtve ovog vrućeg leta.

"Čini mi se da je policija od početka veoma uzdržana. Ta reakcija policije je bila nekako minimalna, čak i kada je dolazilo do upotrebe sile od strane policije. Moguće je da je u određenim situacijama došlo do prekoračenja ovlašćenja, ali to bi država trebalo da ispita i policija kroz unutrašnju kontrolu", smatra Aleksandar Lukić.

"Nasilje je dolazilo sa svih strana", kaže Dušan Spasojević, ali ono što je, po njemu, problem je što se policija nije postavljala neutralno.

"Jedan deo nasilja je kažnjavala, onaj koji dolazi od strane studenata i zborova, a onaj deo nasilja koji dolazi od pristalica SNS-a nije – recimo gađanje vatrometom, koje može da bude prilično opasno, prolazilo je bez ikakvih sankcija", kaže.

Za Aleksandra Lukić nema dileme ko je bio nasilan.

"Nasilje sve vreme još kroz blokade, jer su i one indirektni oblik nasilja. Nasilje od početka postoji među onima koji blokiraju", smatra Lukić.

Najdramatičniji trenutak leta bilo je kamenovanje prostorija SNS-a u Novom Sadu, odnosno trenutak kad je pripadnik obezbeđenja bivšeg premijera Miloša Vučevića ispalio hitac u vazduh. Zapaljenje su i prostorije Srpske napredne stranke u Valjevu. Bile su to situacije kad se činilo da će sve otići u veoma lošem pravcu, ali su se stvari ipak donekle smirile.

"Mislim da je širem delu javnosti jasno da je studentsko nasilje najčešći odgovor na nasilje predstavanika SNS-a i na ono što radi policija, ali jednim delom odgovor na to što mi 10 meseci nemamo ni optužnicu ni ma kakav ishod onoga što se desilo u Novom Sadu 1. novembra. Meni se čini da je demoliranje prostorija SNS-a u Novom Sadu bio jedan simbolički kraj te faze, gde su građani artikulisali svoj bes i da smo nakon toga ušli u relativno mirniju fazu", kaže Dušan Spasojević.

"Prvo, postalo je jasno da bi dalja eskalacija zaista vodila ka krizi iz koje možda ne bi bilo povratka i, drugo, ljudi znaju da razbijanjem prostorija ništa ne postižete osim što iskazujete neki politički stav", smatra.

Politička jesen, gde je tu studentska lista

"Čeka nas vruća politička jesen", često je korišćena rečenica iz rečnika političkih analitičara.

Njom se obično označava burna politička jesen koja dolazi posle politički dosadnog leta. Ali u slučaju Srbije ta rečenica ne važi, jer je leto bilo dovoljno vruće.

Dok Spasojević smatra da danas ne postoji nijedan element u društvu koji smiruje strasti, pa očekuje prilično vruću političku jesen, Lukić veruje da će biti upravo suprotno.

"Čini se kao da su oni koji organizuju proteste protiv vlasti hteli da održavaju vatru tokom leta kako bi se ona pojačala na jesen. Ali, sada kada se približava ta vruća jesen, čini se kao da je ipak neće biti, kao da se stišava situacija", tvrdi Lukić.

Krajem avgusta Centar za društvenu stabilnost, organizacija bliska Srpskoj naprednoj stranci, počela je da organizuje i proteste protiv blokada u celoj Srbiji. U tim šetanjama učestvovali su i premijer Đuro Macut i bivši premijer Miloš Vučević, a predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će u nedelju učestvovati u jednoj takvoj šetnji.  

"Vlast sada pokušava da odgovori svojim šetnjama i svojim pristalicama i tu se suočamo sa nekoliko problema. Jedan je da pristalice vlasti jesu malo starije i konzervativnije i nisu navikle na tu vrstu političke participacije, ona im nije prirodna i onda te šetnje često deluju usiljeno i neiskreno i organizovane odozgo. Ali sama činjenica da je vlast u stanju da organizuje šetnje u 50 ili 60 lokalnih samouprava, bez obzira na to kolike one bile, pokazuje da ona nije u tolikoj krizi kako misli deo opozicione javnosti", kaže profesor Spasojević.

Sa druge strane, studenti i srednjoškolci u blokadi su prvog dana školske godine i 10 meseci od pada nadstrešnice u Novom Sadu pozvali na protest pod nazivom "Srednjoškolci pamte – svi smo ispod nadstrešnice".

Lukić taj protest vidi kao političku zloupotrebu škole i đaka.

"Srednjoškolci treba da uče o politici, ali ne da se bave politikom i da budu političari u školi. Ako primenimo čuveni Kantov princip univerzalizacije delovanja tako što ćemo reći – pa evo, principi koje ja koristim, neka postanu opšti principi, neka se svi tako ponašaju, onda ćemo imati škole kao neke političke baze gde jedan nastavnik promoviše jednu politiku, drugi nastavnik drugu politiku, pa će se stvoriti više nekih grupacija koje će se unutar škole politički sukobljavati. Šta onda imamo od škole?", pita Lukić.

Studenti u blokadi postali su glavni politički rival Aleksandru Vučiću. Već nekoliko meseci spominje se studentska lista, ali imena nisu poznata. Zapravo, jedino ime koje je do sada poznato je Vladan Đokić. Rektor Beogradskog univerziteta rekao je da bi stavljanje svog imena na listu doživeo kao gest poverenja i ukazanu čast od studenata. Govorio je i na skupu na Slaviji na Vidovdan.

"Studentska lista će pokušati da izbalansira različite društvene grupe koje su podržavale studente u poslednjih nekoliko meseci“, navodi Dušan Spasojević. „Jasno je da će biti reči o balansu između građanskog i nacionalnog, levog i desnog i da će studenti pokušati da i kroz listu zadrže taj svoj široki pristup koji u načelu obuhvata sve, od krajnje levice do krajnje desnice, sa naglašenim centrom. U tom smislu bi, hipotetički, rektor Đokić mogao da bude jedan dobar kandidat za nosioca te liste", smatra Spasojević.

Istraživanja i izbori

Otkad traje društvena i politička kriza u Srbiji pojavilo se nekoliko istraživanja javnog mnjenja koja mere snagu političkih aktera, ali su samo dva istraživanja izazvala oštre reakcije, možda zato što pokazuju potpuno različite rezultate.

Najpre je agencija Sprint insajt u julu objavila istraživanje po kojem je studentska lista na gotovo 55 odsto podrške, a lista vlasti na 42 odsto podrške. Međutim, list Blic je ovih dana objavio istraživanje agencije Ipsos u koje je imao uvid, a koje još nije objavljeno.

Istraživanje Ipsosa kaže da je SNS na 48 odsto podrške i da SPS stoji na pet odsto. Studenti nisu ponuđeni kao opcija jer još nisu registrovani kao stranka ili pokret, ali osam odsto ispitanika ih je samoinicijativno spomenulo kao svoju političku opciju.

"Uzmimo neke prethodne izbore, pre svega u Kosjeriću, koji bi mogli da budu parametar kako narod u Srbiji razmišlja. Ako se kompletna opozicija udruži na jednu listu, ona se približava vlasti. Ali vlast opet ima malo više. Tako da će pre biti da je ovo što je Ipsos objavio bliže pravom stanju stvari, odnosno da vlast i dalje ima natpolovičnu većinu", kaže Aleksandar Lukić komentarišući istraživanja. 

Dušan Spasojević smatra da istraživanja poslednjih nekoliko meseci pokazuju da prvi put imamo dva relativno ravnopravna bloka.

"Naredni parlamentarni izbori biće prvi na kojima će vlast, odnosno SNS moći da izgubi izbore od 2012. godine. I to je nešto što je nova realnost. Ja sada ne mogu reći da li je odnos 55-45 ili 50-50, ali mislim da je jasno da imamo relativno ujednačene blokove i da će od toga kako se oni budu organizovali i kako će izvući svoje birače na birališta zavisiti ishod izbora", kaže Spasojević.

Koliko na unutrašnje političke prilike u Srbije trenutno utiču spoljnopolitičke okolnosti? O situaciji u Srbiju sada aktivnije pišu zapadni mediji. Nekima od njih, poput britanskog Fajnenšel tajmsa i predsednik Srbije Aleksandar Vučić slao je svoj tekst kao reakciju na komentar lista.

"Na osnovu svega što se događa, na osnovu toga gde su studenti putovali, trčali ili vozili bicikle i kakve izjave stižu sa te zapadne strane, pre svega iz zemalja EU i Londona, vidimo da ovaj blokaderski pokret ima sve vreme podršku sa te strane", kaže naučni saradnik Instituta za političke studije.

"Sa ove druge strane, pre svega iz Rusije i Kine nam dolaze drugačiji tonovi. Srbija dobija podršku da se odbrani od tih protesta", smatra Aleksandar Lukić.

Dušan Spasojević ne misli da studentski pokret dobija jasnu podršku za Zapada.

"Zapad je i dalje na jednoj vrsti distance čekajući da vidi kakav će biti konačni oblik pokreta. Sa druge strane Zapad šalje sve više kritičkih poruka Vučiću i onome što radi Srbija, pre svega kroz to pitanje kvaliteta demokratije, dok sa Istoka, pre svega iz Rusije, dobijamo jasne poruke podrške vlasti. Istovremeno, u studentskom pokretu i ljudima koji ga podržavaju imamo one koji nisu preterano prozapadno orijentisani i koji na neki način pokušavaju da balansiraju. To čini dodatno komplikovanom ovu situaciju i sprečava nas da dobijemo one jasne linije podela koje smo na primer imali krajem devedesetih između Miloševića i opozicije", kaže Spasojević.

Gde je izlaz iz krize

Šta je izlaz iz društvene krize koja već devet meseci potresa Srbiju? Studenti u blokadi već nekoliko meseci traže vanredne izbore. Da li će ih i kada biti i da li bi oni mogli da razreše krizu?

Aleksandar Lukić veruje da će izbora biti pre zakonskog roka 2027. godine.

"Ali jedan od osnovnih preduslova za održavanje izbora jeste da se situacija u društvu umiri, da nestane ove revolucionarne atmosfere, jer se izbori ne mogu održavati u revolucionarnoj atmosferi. Revolucija je jedno, izbori su drugo i zajedno ne idu", kaže Lukić.

Na pitanje da li će studenti prihvatiti rezultate izbora ako na njima pobedi Vučić, Dušan Spasojević odgovara da je jedan od razloga zašto se ova kriza teško može smiriti je taj što će rezultati izbora biti osporavani kako god da se dese.

"Prvo zato što mi nemamo fer i slobodne izbore, i kao što se i opozicija uvek žalila na izborne uslove, tako će se i sada i u budućnosti žaliti i studenti. Ako dođemo do izborne noći, očekujem da će ona ličiti na ono što smo gledali u Kosjeriću i Zaječaru, a to je osporavanje izbornih rezultata i pozivanje na brojne neregularnosti. Suštinski problem sa kojim se mi suočavamo jeste da polako ulazimo u fazu u kojoj možda ni izbori neće biti izlaz iz krize", zaključuje Spasojević.