Majke kao neformalni negovatelji - koji su izazovi i zakonska rešenja

Saznanje da dete ima neizlečivu bolest ili invaliditet menja život porodice. Majke koje su preuzele ulogu neformalnih negovatelja, pored mnogih problema, zbog brige o detetu primorane su da napuste poslove, a mnogima je povratak na tržište rada težak.

"Sve ono što sam ja tih pet godina radila sa detetom dok sam bila kod kuće sa njim, dovedeno je u pitanje mojim povratkom na posao, jer zapravo on nije prestao da bude osoba sa invaliditetom, tako što sam se ja vratila na posao. Meni je doktor u jednom momentu rekao - 'ti da padneš ovde i umreš, ja ne bih mogao da ti produžim bolovanje'. I ja sam shvatila da više nikada neću moći da radim normalan posao", kaže Ana Knežević, predsednica Udruženja "Evo ruka".

Nevena Petrović Jojić iz Udruženja osoba sa autizmom dodaje da ima dece sa autizmom koja imaju poremećaje sna, koja ne spavaju celu noć, koja imaju problema sa ishranom.

"Mora neko to dete da odvede na logopedsko-defektološke tretmane, a nema prostora gde bi ta majka otišla na posao", kaže Jojićeva.

Fleksibilno radno vreme kao spas

Pored toga što teže dolaze do posla, skoro 90 odsto ga ni ne očekuje, pokazuju istraživanja.

Iz Udruženja "Evo ruka" rešenje vide u izmenama Zakona o radu. Pomoglo bi fleksibilno radno vreme, trodnevna radna nedelja koja bi im, kažu, olakšala put do posla.

"Nije jasno definisan pojam neposredne nege lica koje je u porodičnom okruženju - da sam ja inženjer elektrotehnike ali istovremeno i negovateljica", napominje Ana Knežević, ističući da nema ko da je zameni.

Moguća rešenja

Marija Dević dodaje da trenutno postoji opcija da roditelji dece sa težim stanjima rade minimum 50 odsto radnog vremena, ali da budu plaćeni u skladu sa brojem sati koje odrade.

"Jedno od rešenja bi bilo da budu 100 odsto plaćeni, tako da poslodavac plaća četiri sata, a ostatak država", navodi Devićeva.

Iz Zavoda za socijalnu zaštitu kažu da sa nadležnim ministarstvima treba zajedno da nađu rešenje za fleksibilno radno vreme i predloge iznesu poslodavcima.

"Možda tom roditelju odgovara da radi samo noću ili mu odgovara da radi samo od šest popodne do osam uveče, mami najčešće, dok se tata ne vrati sa posla. Istina je da je reč o visokozahtevnom procesu", rekla je Slavica Milojević iz Zavoda za socijalnu zaštitu.

Osim što su majke, kod kuće su i medicinske sestre i negovateljice, a za te poslove ne primaju platu. Značilo bi im i da konačno dobiju status roditelj-negovatelj, koji bi im doneo i novčanu naknadu iz oblasti radnih odnosa.