Roditelji dece sa smetnjama u razvoju između bolovanja, otkaza i borbe za dostojanstven život

Predsednica Udruženja "Evo ruka" Ana Knežević svoje životno iskustvo opisuje kao šarenoliko.

"Bila sam zaposlena kada sam rodila prvo dete i nadala sam se da ću se brzo vratiti na posao. Međutim, beba se rodila sa višestrukim smetnjama u razvoju i mi smo to pratili. Koristila sam pet godina bolovanja. Vratila sam se na posao i jednostavno nije bilo moguće da radim onako kako sam radila ranije i morala sam da dam otkaz",objasnila je Kneževićeva.

Sve ono što je morala da radi tokom pet godina, koliko je bila na bolovanju i radila sa detetom, bilo je dovedeno u pitanje njenim povratkom na posao.

"On nije prestao da bude osoba sa invaliditetom tako što sam se ja vratila na posao. Tada su se pojavili novi problemi, zdravstveni su svakako bili složeni. Ja sam shvatila da više nikada neću moći da radim normalan, običan posao u punom radnom vremenu", istakla je predsednica Udruženja "Evo ruka".

Povratak na posao za Anu Knežević samo je rađao nove probleme.

"Ja sam živela u Zemunu, radila na Voždovcu. Od kuće sam bila odsutna 11 sati. Ukoliko bih išla kolima, plaćala bih preskupo gorivo, a ukoliko bih išla prevozom, imala bih još tri i po sata u vožnji. Najisplativije mi je bilo da dam otkaz i da budem kod kuće jer sam sav ostali novac koji sam imala trošila na čuvanje deteta", navela je Kneževićeva.

Marija Dević doživela je sličnu priču. Takođe je bila zaposlena kada je dobila dete, međutim, zbog prevremenog rođenja sin ima cerebralnu paralizu.

"Kao i Ana, koristila sam pet godina bolovanje, a već šest meseci sam na bolovanju, to je takozvano bolovanje do 18. godine, zbog težeg stanja deteta i to se obnavlja na svakih šest meseci", objasnila je Devićeva.

Pozitivni primeri iz okruženja kao rešenje

Devićeva navodi jedno od potencijalih rešenja za roditelje koji se nalaze u sličnoj situaciji.

"Jedno od rešenja bi bilo da se donese izmena Zakona o radu. Trenutno postoji opcija da roditelji i deca sa težim stanjima rade minimum 50 odsto radnog vremena, ali budu plaćeni u skladu sa brojem sati koje odrade. Jedno od rešenja bi bilo budu 100 odsto plaćeni, da poslodavac plaća četiri sata, a ostatak da država. Postoje ovakvi primeri i u okolnim državama, koji su se pokazali kao pozitivni", naglašava Devićeva.

Predsednica Udruženja "Evo ruka" ističe da su žene koje imaju decu sa smetnjama u razvoju posebna kategorija.

"Popularna je tema usklađivanje rada i roditeljstva, ali nije popularna tema usklađivanja rada i roditeljstva koja podrazumeva negu bolesnog deteta ili ometenog deteta. Niko nije razmišljao da i žene koje imaju decu sa smetnjama u razvoju treba da idu da rade. Prvi i najosnovniji problem je što nije jasno definisan pojam neposredne nege lica", ističe Kneževićeva i dodaje da je neophodno to jasno definisati u Zakonu o socijalnoj zaštiti, u Zakonu o radu i u Porodičnom zakonu.