Mlade sve manje interesuju fizika i poljoprivreda – dekani dva fakulteta objašnjavaju uzroke tog trenda

Smanjenje interesovanja za studije prirodnih nauka i poljoprivrede beleži se i ove godine na fakultetima Univerziteta u Beogradu, pokazuju podaci nakon prvog upisnog roka. Na Poljoprivredni fakultet upisano je svega 182 studenta, dok je 608 mesta ostalo upražnjeno. Na Fizičkom fakultetu situacija je slična – prijavljena su 54 kandidata, a fakultet nudi 155 mesta.

Dekan Poljoprivrednog fakulteta Vladan Bogdanović naglašava da manjak interesovanja za studije poljoprivrede nije neočekivan i da prati trend koji je prisutan na evropskom nivou.

On dodaje da postoji niz razloga za smanjeno interesovanje mladih, ali je jedan od najznačajnijih dugogodišnji negativni narativ koji poljoprivredu i život na selu predstavlja kao neatraktivan izbor.

"Poljoprivreda je sve manje atraktivna mladima, što predstavlja deo šireg trenda koji je prisutan na poljoprivrednim fakultetima u Evropi. Razloga za to je mnogo, ali jedan od ključnih je višedecenijski negativni narativ koji postoji u medijima i društvu. Nažalost, poljoprivreda kao profesija se često predstavlja u negativnom svetlu, što dovodi do toga da mladi ljudi smatraju da je bolje da odu sa sela i ne bave se ovim zanimanjem", ističe Bogdanović.

Međutim, on ističe da je poljoprivreda strateška delatnost koja je od izuzetne važnosti za nacionalnu sigurnost.

"Proizvodnja hrane je jedan od stubova nacionalne sigurnosti. To je osetljiv sektor koji zahteva različite profile stručnjaka, a mi, nažalost, beležimo stalni pad interesovanja, iako uvodimo savremene studijske programe i kratke kurseve", dodaje dekan Bogdanović.

Posebno je ukazao na zabrinjavajuće slab interes za osnovne poljoprivredne discipline poput ratarstva, zootehnike i prehrambene tehnologije.

"Broj studenata koji se odlučuju za bazične module opada. Srećom, velike kompanije to prepoznaju – one već sada stipendiraju studente jer znaju da će uskoro doći do smene generacija i da možda neće imati ko da zameni odlazeći kadar", dodaje Bogdanović.

Izazovi u obrazovanju fizičara

Slične izazove ima i Fizički fakultet, gde je, kako navodi dekan Voja Radovanović, situacija naročito alarmantna na nastavničkim smerovima.

"Ove godine se na smer za opštu fiziku, koji školuje buduće nastavnike, prijavio i upisao samo jedan student. Prošle godine su bila tri. To nije dovoljno ni za jedan razred, a kamoli za sve škole u Srbiji", upozorava Radovanović.

On podseća da fizika nije samo akademska disciplina, već temelj inženjerstva, medicine i mnogih drugih oblasti.

"Ako ostanemo bez nastavnika fizike, ostaćemo i bez inženjera i bez dobrih lekara. Nauka i obrazovanje ne smeju biti prepušteni tržištu, već moraju biti strateški prioritet države", ističe on.

Radovanović smatra da je deo problema i u preterano obimnom nastavnom programu u školama.

"Programi iz fizike u srednjim školama često su na nivou prve i druge godine fakulteta, što demotiviše učenike. Oni misle da ne razumeju fiziku jer je teška, a zapravo im se nudi gradivo iznad njihovog nivoa. To ih odbija od daljeg studiranja ove nauke", naglašava dekan Radovanović.