Ne meri se bolom, već dobrim delom – dobrovoljnim davanjem krvi možete spasiti nečiji život

Institut za transfuziju trenutno raspolaže jednodnevnim rezervama krvi.

"Moram da napomenem da je distribucija krvnih grupa izuzetno loša, to znači da je stabilna samo AB pozitivna krvna grupa. Sve ostale su u ovom trenutku na samom minimumu", rekla je Mirjana Knežević iz Instituta.

Kako kaže, ponovo su pozvali građane da, ukoliko ispunjavaju uslove, dođu u Institut da daju krv.

"Od početka nedelje jeste malo bolji odziv, ali je neophodno da u kontinuitetu imamo više dana sa većim prilivom krvi kako bismo te rezerve popunili i kako bi bile bar na trodnevnom nivou", objašnjava Kneževićeva.

Prioritet vitalno ugroženi pacijenti

Dodaje da u ovakvim situacijama može doći do odlaganja operacija kod pacijenata koji nisu životno ugroženi.

"To su pre svega ortopedske operacije i ukoliko nema dovoljno krvi, ti pacijenti moraju da sačekaju nekoliko dana. Kada je nestašica krvi, uvek se ide po prioritetu, moraju da postoje rezerve za vitalno ugrožene pacijente", navela je Kneževićeva.

Milan Stokanović, novinar RTS-a koji je pre nekoliko dana isprobao virtuelne naočare u Institutu za transfuziju krvi, kaže da je iskustvo sa naočarama bilo zanimljivo i da mu je odvratilo pažnju od igle i krvi.

Milan je dobrovoljni davalac još od srednje škole.

"Profesorka srpskog nas je jednom prilikom odvela u KBC Zemun i predstavila nam tu ideju, neki od nas su nastavili da daju krv, a neki nisu", rekao je Stokanović.

"Mogu da kažem da mi jednom godišnje dajemo krv, nekada i češće jer može da se daje na tri meseca. Krenemo na kafu pa kažemo da možemo da svratimo do KBC-a da damo krv, pa ćemo onda na kafu", ispričao je Stokanović.

Mirjana Knežević je dodala da su neinformisanost i nesigurnost jedan od razloga zbog kojih se ljudi ređe odlučuju da daju krv.

"Bol je veoma minimalna jer se krv uzima iz pregiba lakta gde ubod najmanje boli, više boli ubod u prst. Prvi korak u edukaciji jeste razgovor sa maturantima kada napune 18 godina. Kada imaju autoritet profesora, direktora ili nekoga da ih povede i ti davaoci ostanu i duži vremenski period", objasnila je Kneževićeva.

Napomenula je da redovni davaoci imaju prioritet ukoliko njima ili nekome iz njihove familije zatreba krv.

"Oni su na samom vrhu liste, zaista treba da se istakne da su davaoci krvi, ali kada je ovakva situacija, ali u ovakvoj situaciji, kada nedostaju sve krvne grupe, zaista moramo racionalno da trošimo svaku jedinicu", rekla je Kneževićeva.

"Davanje krvi treba da postane navika"

Stokanović je istakao da dobrovoljno davanje krvi treba da postane navika.

"Ljudi kod nas žele da budu humani i to vidimo kada god se desi neka tragedija, u velikom broju dolaze da doniraju krv jer žele da pomognu. Ne bi bilo loše kad bi to rasporedili i kad bi malo češće dolazili", naveo je Stokanović.

On se, kaže, posle svakog davanja krvi oseća dobro jer zna da je učinio nešto veliko.

Kneževićeva je istakla da pored preduzeća koja imaju redovne akcije davanja krvi, veliku ulogu imaju i transfuziološki autobusi.

"Ideja jeste da što više budemo prisutni na različitim lokacijama i da budemo blizu davalaca krvi", objasnila je Kneževićeva.

Virtuelne naočare povećale broj davalaca

Dodaje da su društvene mreže i influenseri veoma važni u ovom trenutku.

"Mnogi su nas pohvalili na društvenim mrežama zbog virtuelnih naočara. Zaista ima dobar odjek i nadamo se da će, dok traje ta kampanja, biti i više davalaca krvi", navodi Kneževićeva.

Istakla je da je podjednako bezbedno davanje krvi u autobusima i ustanovama za transfuziju.

"Ima ljudi koji insistiraju da im dođe autobus i da samo tamo daju krv, ali ima i onih kojima je komotnije da uz muziku u Institutu daju krv", navela je Mirjana Knežević.

Rekla je da iz bezbednosnih razloga postoji određeni vremenski interval kako za muškarce tako i za žene između davanja krvi.

"Pozitivno utiče na zdravlje jer podstičemo koštanu srž da proizvodi nove krvne ćelije. Jednostavno rečeno, regenerišemo organizam i samim tim se bolje osećamo. Dokazano je da osobe koje daju krv imaju manji rizik od kardiovaskularnih oboljenja, pa čak i od malignih bolesti", objasnila je Kneževićeva.

Zaposleni u Vodovodu redovni davaoci krvi

Čak 400 zaposlenih u preduzeću "Vodovod i kanalizacija", svake godine daje krv. 

Kako su rekli iz tog preduzeća, zaposleni organizovano odlaze da daju krv još od 1961. godine.

Beogradski vodovod u toku godine ima pet akcija dobrovoljnog davanja krvi, tri u dogovoru sa Institutom za transfuziju i dva sa Vojnomedicinskom akademijom.

U Valjevu je u toku ove nedelje Institut organizovao četiri akcije davanja krvi, građani kažu da ih to ispunjava srećom jer tako pomažu nekom.