Avgustovski dani tuge – za one koji tragaju za najmilijima, "Oluja" još traje

Skoro 250.000 ljudi bilo je u najdužoj koloni i najvećem izbegličkom talasu u Evropi od Drugog svetskog rata. Ceo dotadašnji život bio je spakovan u prikolicu. Za one koji još tragaju za svojim najmilijima, "Oluja" još traje.

"Sestra, majka, ja i moja ćerka, koja je tada imala 3,5 godine. Nikada se ti dani ne zaboravljaju, tako da su uvek prisutni negde. Teško, bogami, teško. Kada ne znaš ni kud ideš, ni sa kim, ni da li ćeš doći, vratiti se", priseća se Mara Putnik.

Milan Slijepčević navodi da je most na Novom bio zatvoren, a da prelaz preko konstrukcije nije bio dozvoljen.

"Na kraju je naređeno da nas puste. Tu je, kod Dvora, u selu Žirovcu, pobijeno 32 ljudi, među njima i srpski pop. On je stao ispred tih ljudi", naglašava Slijepčević.

Boro Ostić iz Kostajnice kaže da im je hrvatska vojska sve spalila.

"Najpre su opljačkali svu imovinu i na kraju su sve spalili. Istorija se ponovila jer nismo dovoljno naučili. Nadam se da ćemo izvući pouku iza ovoga i da se više nikako ne ponovi", ukazuje Ostić.

Parastosi stradalima u Oluji služeni su u Beogradu i u Banjaluci. Avgustovski dani za Srbiju su dani tuge. Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono informacionog centra "Veritas" ističe 
da su to parastosi tuge i tišine.

"S druge strane, nedaleko odavde, potpuno je suprotno. Tamo se vesele, organizuju se polumilionski koncerti i parade, najbolje i najveće do sada. Sutra isto imaju u Kninu, ne znam koliko će se tamo ljudi skupiti", tvrdi Štrbac.

Ćutanje međunarodne zajednice

Zločin nad Srbima izveden je pred očima međunarodne zajednice. Predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović primećuje da "Hrvatska slavi nešto čega treba da se stidi". 

"Više od 60 odsto ukupnih žrtava je starije od 60 godina, a najveći deo ovih koji se vode kao nestali su starice, starci i nejač. Kada preuzimamo tela i vidimo godišta, nejač i civile, kako možete to da povežete sa nekom akcijom i pobedom, kako je predstavlja hrvatska strana. Kidnapovali su ljude koji su bili 'krivi' jedino što su bili na svom pragu, ognjištu i u svojoj kući. Nisu nikome ništa loše učinili, nisu bili vojno sposobni", smatra Odalović.

Srpska Krajina je etnički očišćena od srpskog naroda. Danas u Hrvatskoj živi tek nešto više od tri odsto Srba. Da je to bio cilj, svedoči i izjava tadašnjeg predsednika Hrvatske Franje Tuđmana na sastanku sa državnim i vojnim vrhom na Brionima, na kojem je dogovarana "Oluja".

"Ovo bismo morali rešiti – i jug i sever. Rešiti na koji način, to je sada tema naše današnje rasprave. Da nanesemo takve udarce, da Srbi praktično nestanu, odnosno da ono što nećemo odmah zahvatiti da mora kapitulirati u nekoliko dana", izjavio je tada Tuđman.

Transkript sa sastanka na Brionima, bio je jedan od glavnih dokaza na suđenju hrvatskim generalima Anti Gotovini, Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku pred Haškim tribunalom. Za taj zločin – niko nije odgovarao.