Automehaničar ili programer - ko bolje zarađuje

Što više obrazovanje, to je viši status, što je viši status - to je veća plata. Tako je nekad bilo.

Danas, fakultetska diploma nije garant za dobru zaradu. Kao da se krug zatvorio i završio na onoj staroj: "Bez alata nema zanata".

Rasprave o tome da li više zarađuju zanatlije ili visokoobrazovani stručnjaci sve češće se rasplamsavaju i u medijima i na društvenim mrežama. Zato je ekipa RTS-a posetila jednog automehaničara i jednog IT stručnjaka da vidimo ko bolje zarađuje.

Sa rukama umazanim motornim uljem - Nenad Živojinović, vlasnik automehaničarske radionice, često je pod haubom automobila. Iako meteorolozi kažu da je napolju vruće, pod haubom temperatura je još viša. Njegovo radno vreme nije lako definisati. Radi ponekad osam, a ponekad i po 14 sati dnevno.

"Od ovog zanata može da se zaradi dovoljno za pristojan, normalan život", kaže Nenad.

Prosečna zarada automehaničara je od 70.000 do skoro 200.000 dinara. Zavisi od toga da li radite za nekoga ili ste sam svoj gazda, koliko na poslu provedete vremena, kao i da li ste majstor na dobrom glasu.

Nenad kaže da dobar majstor zanat prvo uči u školi i paralelno s tim ide na praksu i tamo se dopunjuje.

"Tu se stiče iskustvo, a u školi se stiče osnovno znanje", navodi Nenad.

Kada odemo kod automehaničara, većina nas se hvata za glavu zbog novca koji moramo da ostavimo. Automehaničari, pak, kažu da bi te cene trebalo da budu i više.

"Iz mog ugla, veće je ulaganje i vreme i trud, nego što je finansijska dobit. Realno bi bilo da se cene još malo koriguju za neke specifične kvarove", kaže Nenad.

Plate programera manje su nego što mnogi misle 

Iz radionice idemo do centra grada u potpuno drugačije okruženje. Okruženje onih koji ne prljaju ruke, ali su u stalnoj borbi na sastancima, među kodovima i kratkim rokovima. 

"Svi ti celokupni sastanci, gde smo nekih dana zaglavili po pet, šest sati dnevno i to te dosta mentalno iscrpi i nisi čak posle toga sposoban da kucaš kod i nisi toliko produktivan. Nekoliko sati sastanaka ne umanjuje moj rad, to samo smanjuje moje vreme za koje moram da postignem taj rad koji već unapred predviđen", kaže Pavle Đurđić, programer.

Programeri su već godinama među najplaćenijima u Srbiji. Njihove plate, ipak, manje su nego što mnogi misle.

"Za 2024. za inženjere,  junior sa dve godine iskustva, medijana je 1.200 evra, za mediora sa četiri godine iskustva 2.000, a za seniora sa osam godina iskustva je 3.000 evra. To su plate zasnovane na anonimnim anketama koje su sprovodili ljudi sa fišing bukera", kaže Pavle.

I automehaničari i programeri često ostaju na poslu prekovremeno. Za one koji imaju svoje radionice kaže se da znaju za šta rade - za sebe. Za programere kažu - plaćen im je prekovremeni rad. Znači li to da se do dobrih zarada može stići samo ako se radi više od osam sati dnevno?

"U momentu kad ti završiš fakultet - okej, dobio si to akademsko obrazovanje, stekao si neku širinu, ali industrija je malo drugačija priča zato što mnogo tehnologija postoji, mnogo stvari koje treba da se znaju", kaže Pavle.

I mnoge zanatlije i visokoobrazovani stručnjaci na kraju meseca vide lepe cifre na svom računu. Ipak, cena novca nije mala.

Jedni je plaćaju fizičkim radom, a drugi visokim nivoom stresa.

A šta biste vi radije radili?