Važne pouke potrage za dečakom koji se izgubio u Vrčinu, spasioci GSS savetuju šta moramo da imamo kod sebe

Dečak iz Vrčina krenuo je u šetnju oko 18 sati, a dva sata kasnije javio je dedi da se izgubio. Uspeo je da pošalje jednu fotografiju i onda mu se telefon ugasio.

Za srećan kraj zaslužni su, između ostalih, Dušan Petković, mladić koji je pronašao dečaka  i Dimitrije Ostojić – obojica spasioci Gorske službe spasavanja.

Dušan Petković za RTS kaže da im je poziv stigao 10 minuta pre ponoći i da su odmah oformili timove za potragu.

"Imali smo informaciju da je na terenu izgubljen dečak, da je 15 godina starosti i da je potrebno da što pre dođemo do same lokacije. Nismo imali više informacija od toga", ispričao je Dušan.

Kad su došli do te lokacije, kaže, onda su od meštana koji su bili uključeni u potragu, dobili informacije koje su za njih bile značajne.

“Između ostalog, dobili smo podatak da je dečak poslao fotografiju. Od osobe koja je bila na terenu dobili smo informaciju koja je to tačka na fotografiji, tako smo imali tačku sa koje smo počeli pretragu”, rekao je Dušan.

Informacije dragocene za potragu

Prema njegovim rečima, kada spasioci imaju tačku na kojoj je osoba poslednji put viđena ili na kojoj je boravila, tada se veliki broj pretraga završi pronalaženjem osobe u neposrednoj blizini same tačke.

"Dečak nije bio baš tu, ali je bio relativno blizu. Analizom same topografije terena, zaključili smo da postoje putevi kojima bi bilo logično da se kreće zašto je, po kasnijim informacijama koje smo dobili, njegova ideja bila da prođe oko planine i da se vrati do kuće deke i bake", ispričao je Dušan. 

“Dozivali smo ga – ništa. Nismo dobili odgovor i u nekom trenutku smo primetili da neko leži pored puta. I to je trenutak kada u vama proradi taj instinkt, da li je povređen, da li je sve u redu ili nije", rekao je Dušan.

Kad su ga videli, kaže, dečak je bio zbunjen, zato što nije ni očekivao da će krenuti potraga za njim.

"Zapravo, napravio je malo skrovište odmah pored puta, gde je pokušao da prenoći i sačeka jutro, da bi mogao da se vrati. Polako je počeo komunikaciju s nama i onda  je shvatio da hoćemo da mu pomognemo", ispričao je Dušan.

Ostojić: Rutinska akcija, mnogo važnije pouke 

Dimitrije Ostojić, takođe spasilac, rekao je da je ovo za njih bila izuzetna rutinska akcija, jer je bilo dovoljno informacija i odigravala se u blizini Beograda.

“Mi često imamo ovakve situacije, ali mnogo je bitnije u celoj priči izvući pouke iz tog slučaja koji je benigan, mnogo je značajnije da shvatimo, da prenesemo poruku svima da je vrlo lako doći u takvu situaciju”, ističe Dimitrije.

"Šuma je šuma, da li blizu Beograda ili daleko, nije bitno. Topologija terena je takva da vi jednostavno možete biti i blizu nekog grada, blizu nekog bitnog objekta, ali da uđete u prostor koji je skriven brdima, šumom ili nečim i da izgubite orijentaciju", objašnjava Dimitrije.

Prema njegovim rečima, veliki problem i razlog gubljenja ljudi je često mrak, kada nemate adekvatnu baterijsku lampu, bez obzira na godišnje doba i na uzrast osobe koja se izgubila.

"Ovakve situacije, čak i blizu Beograda, zimi, kada noću nije plus 18 ili 25, nego minus 10, mogu da se pretvore u nešto mnogo, mnogo ozbiljnije", upozorio je  Dimitrije.

Veoma važno imati telefon sa punom baterijom

Veoma bitno je, kaže, da ko kreće u neko istraživanje prirode, da li je to šetnja po nekim planinskim obroncima ili nešto drugo, uvek sa sobom ima adekvatnu garderobu i mobilni telefon sa punom baterijom. 

Rekao je da je veći deo Srbije dobro pokriven mobilnim signalom, osim par nekih područja. 

Na pitanje, da li bilo situacija koja ih je uplašila, Dimitrije je naveo primer dvogodišnje devojčice iz Uba koja se izgubila u martu ove godine, kada ju je našao pas Gorske službe spasavanja.  

"Kada tragate za malim detetom u uslovima gde znate da je temperatura toliko niska da je velika šansa da neće preživeti noć na otvorenom, to je nešto što ne može da ostavi spasioca ravnodušnim, sigurno", naglašava Dimitrije.

Da bi neko mogao da bude pripadnik Gorske službe spasavanja mora da bude pripremljen za spasavanje, da prođe određene obuke, da bude  human, da oseća potrebu da pomaže ljudima, navodi Dušan Petković.

Osim toga, kaže Dušan, bilo bi poželjno da se bavi avanturističkim sportovima, odnosno da je iz te priče, da je sposoban da se kreće po planini, da je provodio neko vreme u toj sferi.

"Još jednu stvar bih dodao šta je bitno za spasioca, da ljudi razumeju da smo mi volonteri. Znači, da je potrebno da neko svoje slobodno vreme daje službi, odnosno za dobrobit celog društva", zaključio je Dimitrije.