Može li povećanje minimalca da pogura i ostale zarade – šta kažu poslodavci, a šta sindikati

Povećana je minimalna plata – od oktobra, iznosiće 500 evra, za 9,4 odsto više nego sada. Tu odluku jednoglasno su na sednici Socijalno-ekonomskog saveta usvojili predstavnici države, poslodavaca i sindikata.

Da li najteži pregovori tek slede u avgustu, kad se bude raspravljalo o tome može li minimalac da poraste na 550 evra? Ko će na sebe preuzeti teret povećanja – država, poslodavci ili svi građani tako što će roba poskupeti da bi se pokrile veće plate? Šta će biti s prosečnim zaradama – da li će porast minimalca za sobom povući i njih?

Aleksandar Radojević iz Saveza samostalnih sindikata Srbije rekao je da čim je data saglasnost znači da se sindikati slažu sa ovakvim obračunom i ističe da sindikati, naravno, podržavaju svako vanredno povećanje minimalne zarade.

Andrej Brkić iz Unije poslodavaca Srbije podseća da je ovo povećanje od 9,4 posto vanredno, a nije redovno.

"Pregovori nisu bili laki, bili su intenzivni, ali smo uspeli da se dogovorimo. Mnogo ljudi zavisi od ovoga. Kao Unija poslodavaca tražili smo i čitav paket mera koji bi rasteretio poslodavce. Jedna od stvari je povećanje neoporezivog dela. Naveli smo i paket ostalih mera koji očekujemo od Vlade“, istakao je Brkić.

Prema njegovim rečima, istorijski je da su sve tri strane uspele da se dogovore – poslodavci, sindikati i Vlada – i da se izađe sa vanrednim povećanjem minimalne zarade.

"Došli smo do toga da jednostavno privreda ne bi mogla da izdrži to povećanje da nije došlo do povećanja neoporezivog dela. Ali smo mi tražili još čitav paket, poresko rasterećenje zarade je jedna stvar, to je povećanje neoporezivog dela, uvođenje poreskog kredita za poslodavce koji zadržavaju broj zaposlenih, što je vrlo bitna stvar, povećanje neoporezivog iznosa za prevoz i ishranu, putne troškove“, naveo je Brkić.

Napominje da su napravili set koji obuhvata i povoljnije kredite za mikro i mala preduzeća uz garanciju države, subvencije za obuku i usavršavanje zaposlenih, moguće korišćenje fondova EU za konkurentnost, energetske uštede, podsticaj za preduzeća koje štede energiju i na kraju sistemska rešenja protiv rada na crno, što je interes cele zemlje, a ne samo poslodavaca, kao i preispitivanje zloupotrebe bolovanja i početak rada na reformi obrazovnog sistema.

Nominalna i realna vrednost minimalne zarade

Radojević je ukazao da 500 evra imaju isto svoju nominalnu i realnu vrednost.

"Da vidimo sav obuhvat ovog povećanja. To se odnosi direktno na 90.000 ljudi koji primaju minimalnu cenu rada. To je jedna socijalna mera da ljudi ne budu ugroženi. Mi čekamo i nove pregovore, ali nećemo samo pričati o minimalnoj ceni rada i o stepenu povećanja, a mislimo da nije dovoljno 10,1 odsto što se nudi u narednom periodu, već moramo da pričamo i o prosečnim zaradama“, naveo je Radojević.

Prema njegovim rečima, u suprotnom, ako se ne priča o prosečnim zaradama, ovo će dovesti da imamo neku vrstu uravnilovke sa zaradama.

"Treba da izađemo pred sve zaposlene, one koji ne primaju minimalno, i da kažemo koliko će njima da se poveća zarada“, naveo je Radojević i istakao da ne očekuje ređe razgovore u narednoj rundi pregovora.

Kako je rekao, minimalna potrošačka korpa razlikuje se u različitim sredinama, ona nije ista u Leskovcu i u Beogradu, a zaposleni i u Leskovcu primaju minimalnu cenu rada kao i u Beogradu.

Brkić ističe da ako se ispuni ceo set mera koje su tražili poslodavci ne očekuje onda povećanje cena usluga, sem povećanja cena zbog inflacije.

"S druge strane povećanje minimalca će povećati i mogućnosti potrošnje, znači ljudi će imati više novca, samim tim pokreće se privreda. Tako bi u praksi trebalo da izgleda“, objasnio je Brkić.