Izazovi roditeljstva u Srbiji, kako finansijska i društvena neizvesnost utiču na osnivanje porodice

Svaka četvrta žena u 35. godini, koju istraživači uzimaju kao poslednju godinu optimalnog perioda za rađanje, ima više ili visoko obrazovanje, živi u gradu, zaposlena je, nema partnera i nema dete. Sličan je i profil muškarca u tim godinama.

"Između 2002. i 2022. broj žena u fertilnom periodu se smanjio za gotovo 440.000. Iseljavanje Srbije prvenstveno mladih ljudi takođe doprinosi ovom problemu, a rekla bih i da ima mnogo prostora za bolji politički odgovor kada je reč o politici prema fertilitetu", kaže Marija Rašević, član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Kriza rađanja u Srbiji traje decenijama. Od braka, porodice i željenog broja dece deli ih strah od neizvesne budućnosti, finansijski problemi, podrška da usklade posao i roditeljstvo.

"Većina kompanija ne obezbeđuje nijedan vid finansijske podrške roditeljima sa decom u svojom preduzeću, to je činjenica. A da bi oni obezbedili takvu vrstu podrške očekuju poreske olakšice. Fleksibilno radno vreme kompanije, što zakon omogućuje, ne primenjuju toliko. Jako mali broj kompanija spreman je da finansira ili sufinansira osnivanje predškolskih ustanova", kaže Nenad Đurđević iz PKS.

Država uočava problem. Uglavnom pronatalitetnim merama pokušava da promeni takvu sliku.

"Znamo i da je za zasnivanje porodice važan krov nad glavom pa izdvajamo i do 20.000 evra za majke za kupovinu nekretnine ili izgradnju kuće. Nedavno smo izmenili uredbu, tako da smo omogućili da se subvencija kombinuje sa povoljnim kreditima za mlade“, kaže ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević.

Demografskih problema na dug rok neće imati najveći gradovi u Srbiji – Beograd i Novi Sad, donekle i Niš, jer upravo se decenijama u te centre intenzivno doseljava stanovništvo iz manjih sredina.

"Bez prisustva bilo kakve ciljane populacione politike ti gradovi neće imati nikakvih ozbiljnih demografskih problema za razliku od ostatka Srbije, gde i pored primene mera na način kako se to danas primenjuje imaće sve ove probleme koje uočavamo u poslednje dve do tri decenije, i to je možda osnovna poruka u smislu da je insistiranje na ravnomernijem razvoju, iako to nije čista demografska mera, zapravo donosi veoma vidne rezultate i u demografskom smislu u relativno kratak i srednji rok", kaže Vladimir Nikitović iz Centra za demografska istraživanja.

Samo prošle godine, na osnovu prirodnog priraštaja, Srbija je ostala bez više od 37.000 stanovnika, najnoviji su podaci RŽS. Najveći pad broja stanovnika zabeležen je u Južnoj i Istočnoj Srbiji.