Dobrovoljni povratak kući, uz podršku Danske Srbiju napustilo 1.340 migranata

Novi početak na starom mestu birali su najčešće migranti iz Bangledaša, Indije, Nepala, Iraka, Rusije, Indonezije i Mongolije. Među njima bila je i žena žrtva trgovine ljudima, porodice s malom decom. Tokom prošle godine njih 103 odlučilo je da uz pomoć ponovo pokuša u rodnom mestu.

"To su u pitanju ili novčana sredstva ili u toj zemlji porekla prolaze kroz određene obuke, ka zapošljavanju, samozapošljavanju, dodela grantove za početak posla. Mi kao Srbija to ne finansiramo, ne izdvajamo sredstva, to radimo uz pomoć donatora i koodinaciju Međunarodne organizacije za migracije", kaže komesrka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević.

Kroz četvorogodišnji danski program izdvojeno je 15 miliona evra pomoći. Koliko je među korisnicima te pomoći bilo onih koji ponovo pokušavaju da emigriraju nema mnogo podataka, ali u Međunarodnoj organizaciji za migracije podsećaju da oni koji imaju dobre uslove u svojoj zemlji ni ne žele da idu.

"Cela svrha ovog projekta je da učini ove povratke održivim. Zato ovaj dobrovoljni povratak ide s paketom za reintegraciju kako bi kad se vrate mogli da ponovo započnu poslove i novi život. Ne isključujemo da postoji mogućnost da neko ponovo pokušava da emigrira, ali su to individualni slučajevi, nikakvo se ne mogu posmatrati kao bilo kakav trend", navodi šef misije Međunarodne organizacije za migracije u Srbiji Zejnal Hadžijev.

Ovaj program odnosi se na one strance za koje se utvrdi da borave nezakonito u Srbiji. Kada dobiju rešenje i odredi im se rok za dobrovoljni povratak u pojedinačne slučajeve uključuju se nadležni.

"MUP u objektima gde se smeštaju stranci, informiše strance o mogućnosti uključivanju u program, i ako je stranac zainteresovan za dobrovoljnom porvatku, MUP tu informaciju deli sa Komeserijatom koji preduzima informativne i savetodavne sesije", kaže zamenik načelnika Uprave granične policije Branislav Šalipurević.

Uoči međunardonog dana izbeglica i podaci o rastu broja onih koji su prisilno raseljeni - do kraja aprila 2025. bilo ih je nešto više od 122 miliona, širom sveta. Prema podacima UNHCR-a, glavni uzroci raseljavanja ostaju veliki sukobi poput onih u Sudanu, Mjanmaru i Ukrajini. Istovremeno gotovo dva miliona Sirijaca useplo je da se vrati u zemlju, nakon više od decenije izbeglištva.