Srodničke donacije organa spasavaju živote, broj kadaveričnih transplantacija i dalje nizak

Prva transplantacija bubrega urađena je 1996. godine, a Centar za transplantaciju solidnih organa osnovan je 2011. kao podrška programu predijalizne transplantacije bubrega i jetre. 

"Centar je reformisan 2023. godine u cilju unapređenja programa doniranja organa i saradnje sa drugim transplantacionim centrima i u zemlji i u inostranstvu. U ovoj godini na VMA urađeno je 11 živih srodnih transplantacija bubrega, ukupno do sada za 30 godina 523 transplantacije bubrega, od čega 38 kada su davali (kada su uzimani organi)", navodi dr Jovanović.

Istakao je da su svih 11 ovogodišnjih pacijenata dobro kao i njihovi davaoci, da dolaze redovno na kontrole u Centar za transplantaciju, funkcija bubrega je očuvana i nemaju za sada nikakvih većih komplikacija.

"Po statistikama, najčešći davalac je roditelj detetu, znači majka, otac, sinu ili ćerki, ali manje su zastupljene transplantacije kada je davalac ujak ili stric ili tetka ili brat od strica", objasnio je dr Jovanović.

Nema starosnog ograničenja za transplantaciju bubrega

Kako kaže, bliski srodnici mogu biti donori, a postoje i tzv. supružničke transplantacije kada suprug može da daruje organ svojoj supruzi.

"Program žive srodne transplantacije traje u kontinuitetu. Prosečna starost transplantivnih pacijenata je između 20 i 40 godina, ali po najnovijim shvatanjima ne postoji starosno ograničenje za transplantaciju bubrega", istakao je dr Jovanović.

Na VMA je najstariji primalac imao 66 godina, a davalac 76 godina. Najmlađi primalac je imao 16 godina. 

"Vreme čekanja i pripreme za živu srodnu transplantaciju bubrega može da bude i dugotrajno, zato što su potrebni detaljni medicinski pregledi, analize i primaoca i davaoca. Tako da nekad na dijalizi pacijent, čak i ako ima davaoca, može da čeka i do dve godine", objašnjava načelnik Centra za transplantacije VMA.

Oko 1.800 pacijenata na listi čekanja

Istakao je da je transplantacija bubrega neophodna kada dođe do terminalnog (koji dovodi do smrti) otkazivanja funkcije bubrega. Po nekim podacima, 1.800 pacijenata čeka transplantaciju bubrega.

"Život na dijalizi je svakako život koji bi trebalo što pre prevazići i što pre pronaći rešenje da se uradi transplantacija bubrega. Bez obzira na to da li je to od živog davaoca ili sa kadavera (pacijenta kojem je konstatovana moždana smrt) . Međutim, mnogo su manje šanse da dođe do kadaverične transplantacije, tako da treba insistirati i na tome da se po svaku cenu pronađe organ od živog davaca, znači srodnička transplantacija", naveo je dr Jovanović.

Davalac bubrega takođe prolazi sveobuhvatne medicinske preglede, zato što, kako kaže, osnovni uslov u medicini jeste da se ne naškodi nikome, ali s obzirom na to da su bubrezi parni organ i da je moguć potpuno normalan život sa jednim zdravim bubregom.

"Svakako, transplantacija bubrega samom davaocu ne može da učini ništa loše i potpuno normalno može da se bavi svojim aktivnostima, s tim da se ipak savetuje, ako se bavio težim fizičkim poslovima, promena radnog mesta, što je i zakonom regulisano, tako da poslodavci to odobravaju, pa čak i pre davalaštva može da se ostvari promena radnog mesta", naglašava dr Jovanović.

Za jednu proceduru potreban tim od 15 do 20 ljudi

U pretransplantacionom i u posttransplantacionom pregledu ili praćanju pacijenata potreban je veliki broj lekara i stručnog osoblja. 

"Sam čin hirurškog dela transplantacije bubrega predstavlja angažovanje hirurškog dela ekipe. U činu presađivanja organa, vađanja i presađivanja organa učestvuju urolozi i vaskularni hirurzi, što se tiče presađivanja bubrega", objasnio je dr Jovanović.

Ukupan broj lekara, instrumentarki, medicinskih tehničara, bolničara iznosi od 15 do 20 za jednu proceduru. 

"VMA ima u svakom trenutku spremne dve ekipe i za eksplantaciju (uzimanje organa) i za transplantaciju", istakao je Jovanović

Upozorava da nema dovoljno kadaveričnih transplantacija bubrega i drugih organa, kao što su srce i jetra. 

"Treba svi da se upoznamo sa Zakonom o prezervaciji organa, treba da se počne s edukacijom još od školskih dana, da ulažemo u budućnost, da prosto se vrši sveobuhvatna edukacija društva, da je transplantacija humani gest, humani čin, čime se spasava, produžava život", rekao je Jovanović. 

Zaključio je da je to vrhunska procedura koja angažuje znatna materijalna sredstva, vrhunsko obučeno osoblje, tako da je potrebno da se i država angažuje, da se obezbede sredstva i da se radi na obaveštavanju i edukaciji javnosti putem medija.