Kumanovski sporazum 26 godina posle – šta je ostalo od obaveza iz Rezolucije 1244

Dan posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma, tadašnji generalni sekretar NATO-a, Havijer Solana, naredio je prekid agresije na SRJ.

Time je okončan prvi rat na evropskom tlu posle Drugog svetskog rata.

Za mesto pregovora izabrana je kafana Evropa 93-lokaciju je birao NATO. Pregovaralo se pet dana.

"Hteli su da nas ubede da prihvatimo sporazum bez njihove obaveze da se donese rezolucija o prostoru Kosova i Metohije i da se taj dokument verifikuje kroz rezoluciju Saveta bezbednosti. Mi smo bili uporni u tome da to nećemo da prihvatimo da se bez saglasnosti usvoji rezolucija. Kada je dogovoreno, kada su pristali, onda su se brzo još neka tehnička pitanja u vezi sa širinom zona bezbednosti rešila i dogovor je postignut", kaže nekadašnji načelnik Generalštaba VJ, general Branko Krga.

Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti, doneta je dan posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma. Neke od ključnih tačaka garantovanih tom Rezolucijom i dogovorenog u Kumanovu do danas nisu primenjene.

"Vidimo da danas, 26 godina od okončanja agresije se nastavlja etničko čišćenje Srba, vrši se njihov progon. I to sve u senci nekih drugih dešavanja gde odgovorni faktori to žele da potisnu na marginu. Naše iskustvo iz toga je da Zapad u fazi pregovaranja i čini neke ustupke strani sa kojom pregovara, a tada su to bile odredbe o suverenitetu i teritorijalno integritetu, autonomiji za Kosovo i Metohiju, odredbe o povratku vojske i policije. Međutim, kada dođe faza sprovođenja oni primenjuju selektivni metod jer i dalje računaju da su najmoćniji", ističe Živadin Jovanović, bivši šef jugoslovenske diplomatije.

Gde je Kosovo i Metohija danas, na to pitanje odgovor zavisi od toga sa kog stanovišta se taj problem posmatra, kaže nekadašnji načelnik Generalšaba VJ.

"Sa stanovišta Srbije apsolutno ne bi smelo da bude nikakve dileme. Kosovo je sastavni deo Republike Srbije. Rezolucija 1244 to decidno potvrđuje. Imamo apsolutni pravni osnov da insistiramo da se Kosovo vrati u ustavno-pravni sistem Republike Srbije. Naravno, realnost je nešto drugačija", navodi Branko Krga.

Realnost je da ne samo da nije obezbeđen povratak raseljenih već su dodatno proterivani, kaže. Nije omogućen ni povratak vojske i policije na način kako je dogovoreno u Kumanovu.