Od kratkog fitilja do velike nevolje – napetost i nervoza povećavaju rizik od saobraćajnih nesreća

Kada nervoza postane hronična, neophodno je potražiti stručnu pomoć. Ipak, kako kažu upućeni, mnogi to izbegavaju. 

Za nekoga kažu da ima "kratak fitilj", za drugog da je "na ivici nervnog sloma". Psiholozi upozoravaju da se napetost i nervoza relativizuju, a zdravstvene posledice mogu biti ozbiljne.

Koncentracija se smanjuje, razdražljivost raste. Glavobolja, drhtavica, znojenje i mučnina, neki su od pratilaca stresa kojem smo izloženi svakodnevno. 

"U situacijama u kojima mi strahujemo odnosno pretpostavljamo da nećemo da uspemo, strahujemo da ćemo biti osuđivani, strahujemo od nečeg novog, recimo pred ispit ili razgovor za posao. Takođe, u situacijama gde se osećamo bespomoćno, bilo da je to da smo se zaglavili negde u saobraćaju, a žurimo da stignemo i ne možemo nikako da utičemo na saobraćaj, bilo da je u pitanju neka šira društveno politička situacija koja nas frustrira, a ne možemo da utičemo na nju", objašnjava psiholog i psihoterapeut Filip Milenović.

Strpljenje, pažnja, izbegavanje rizika

Nervoza u saobraćaju posebno je opasna jer dovodi do naglih reakcija, a cena može biti i nečiji život.

Nauka potvrđuje da vozači koji po svaku cenu voze brzo imaju tri puta veće šanse da učestvuju u nezgodi, a često ne uštede ni pet minuta.

Zbog toga se savetuje takozvana defanzivna vožnja, odnosno strpljenje, pažnja i izbegavanje rizika. 

Savetnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Milan Ilić upozorio je da ukoliko je neko pokazuje nervozu, a drugi reaguje na sličan način, vrlo često dođe do verbalnog i fizičkog sukoba, upravo zbog nerazumevanja i nestrpljenja u saobraćaju.

"Tako da su te situacije rizične, pripremimo se za godišnje odmore, budimo strpljivi, strpljivi u saobraćaju i komunikaciji generalno, jer kakvi smo generalno – takvi smo i u saobraćaju", pojasnio je Ilić.

Uticaj kofeina, alkohola i narkotika

Na razdražljivost mogu uticati i unos kofeina, alkohola i narkotika. Za uspešno izlaženje na kraj sa svakodnevnim stresom, neophodno je svakodnevno opuštanje. 

Milenović je preporučio da, kad se umorni vratite sa posla, iskoristite to malo energije da odete da trenirate. To će vam, kako kaže, mnogo značiti.

"U situacijama kad ste frustrirani, svakako pomaže da malo sednete, da se uzemljite i da počnete da dišete. Disanje je naš prirodni način da izađemo na kraj sa stresom i da se smirimo", istakao je Milenović.

Tek nam predstoje vreli dani koji takođe mogu pogoršati raspoloženje. Počinje i sezona dugih redova za pasoše i kolona na graničnim prelazima, gužvi u prepunom autobusu gradskog prevoza za vreme špica, na plus 40.

Nervoza je tada sasvim normalna, opasno je kada traje danima, mesecima, godinama.