Četvrtkom u 9: Nacionalni udžbenici – šta je predviđeno izmenama zakona

Učenici u osnovnim školama, prema predlogu izmena Zakona o udžbenicima, trebalo bi da dobiju udžbenike od nacionalnog interesa za predmete srpski jezik, srpski jezik i književnost, svet oko nas, priroda i društvo, istorija, geografija, muzička i likovna kultura, koje će, kako se navodi, izdavati Zavod za udžbenike.

Profesor Filološkog fakulteta Nenad Nikolić kaže da predlog nacrta zakona o izmenama Zakona o udžbenicima u fokus stavlja pitanje predmeta od nacionalnog interesa.

"Međutim, moj utisak je, pošto sam pažljivo čitao predlog nacrta, da je to samo jedan lep izgovor da se javnom izdavaču obezbedi siguran profit preko monopola. Ako pogledate taj predlog nacrta, videćete u njemu da su težine knjiga vrlo precizno merene. Isto je predviđeno i za cene. A kada se govori o autorskim timovima koji bi trebalo da pišu udžbenike, samo piše da bi trebalo da budu od integriteta i autoriteta i da recenzenti u javnom izdavaču treba da budu ljudi koji su stručni i dokazani u tom poslu", napominje Nikolić.

Smatra da je to vrlo široka kategorija.

"Time se daje mogućnost da javni izdavač, za koga takođe ne znamo ko će u njemu da učestvuje, izabere ljude po svom nahođenju koji možda neće biti i najbolji. Moglo se, recimo, pribegnuti rešenju da se bira između rukopisa postojećih udžbenika", smatra Nikolić.

Istoričar Stefan Radojković kaže da načelno ima razumevanje za predlog nacrta izmena Zakona o udžbenicima, ali da je sa takvim programom i planom trebalo da se počne dosta ranije, pre nego što je, kako ističe, došlo do liberalizacije tržišta udžbenika.

"Drugo, čini se da je iznuđeno trenutnom političkom situacijom u zemlji. Dakle, da je ovo nešto što je duboko promišljeno i dobro pripremljeno i spremno za implementaciju u narednim godinama ili decenijama, to bi definitivno odražavalo jednu spremnost da se možda i napravi zaokret u ovoj politici obrazovanja i pisanja udžbenika. Ovako, to ostavlja utisak zbrzanog predloga koji bi trebalo da vladajućoj stranci i njenim koalicionim partnerima donese popularnost u biračkom telu", naglašava Radojković.

Tvrdi da je odluka "doneta preko kolena".

"Rađeno je nepripremljeno i u ovoj trenutno veoma osetljivoj političkoj situaciji. Imamo veliki problem sa tim da deca ne vole da čitaju, pitaju da li mogu da uče iz svesaka, da li je dovoljno samo ono što se izlaže na času, tako da udžbenik, sam po sebi, ne bi ni trebalo da bude problem ako imamo kvalitetnog nastavnika i dovoljan broj časova u toku jedne nedelje", zaključuje Radojković.

Marina Injac, učiteljica i koautorka više udžbenika za osnovnu školu, objašnjava da u ovom trenutku ne vidi potrebu za ovakvim predlogom, pogotovo što, kako smatra, nigde jasno nije naglašeno šta u postojećim udžbenicima nije dobro i ne odražava nacionalni interes.

"Ono što je za nas u mlađim razredima specifično jeste da udžbenike učenici moraju da čitaju, jer je to najčešće jedina literatura sa kojom se oni susreću i na kojoj rade. To su obično knjige radnog karaktera. Zato je jako važno da ti udžbenici budu dobri", ističe Injac.

Profesor Andreja Vujičić, nastavnik istorije, podseća da je u prošlosti bilo raznih inicijativa sličnog tipa i da su mu bili interesantni predlozi o "udžbenicima pomirljive istorije Balkana".

"Dakle, bilo je raznih pokušaja da se istorija uči na jedan drugačiji način... Međutim, da budemo pošteni, to ipak na kraju krajeva sve zavisi od predmetnog nastavnika", zaključuje Vujičić.

Celu emisiju Četvrtkom u devet možete pogledati u video zapisu na početku teksta.