Izbor Saveta REM-a pod lupom javnosti – kako obezbediti nezavisnost i transparentnost procesa

Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije sutra bi trebalo da razmatra predloge kandidata za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.

Za izbor devet članova Saveta REM-a 177 organizacija poslalo je imena 45 kandidata. O finalnom spisku kandidata, prema očekivanjima predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić, trebalo bi da se raspravlja tokom sednice koju će parlament održati u julu.

Izbor novih članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) u Srbiji izaziva značajne diskusije u javnosti. Kako je u razgovoru za RTS objasnio bivši državni sekretar u Ministarstvu informisanja i novinar Aleksandar Gajović, proces je jasan, ali postoje ozbiljni izazovi koji se tiču nezavisnosti kandidata.

Prema njegovim rečima, postupak izbora članova Saveta REM-a počinje raspisivanjem javnog poziva, a ne konkursa, kako se često nepravilno navodi.

Javni poziv raspisuje Odbor za kulturu i informisanje, a konačni izbor članova vrši se iz među 45 kandidata, koji su predloženi od strane različitih udruženja. Ukupno 171 udruženje podnelo je kandidate, a na kraju će biti odabrano 18, po dvoje iz svake grupe. Time će, na osnovu dodatnih kriterijuma, biti izabrani konačni članovi Saveta REM-a, koji broje devet članova.

On je naglasio da je REM, kao regulatorno telo za elektronske medije, veoma važan organ na medijskom nebu Srbije.

Kako je dodao, Savet REM-a čine devet članova koji donose sve odluke koje se tiču medija u Srbiji. Izbor ovih članova je u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima, koji detaljno propisuje kako se biraju kandidati i koji su kriterijumi za izbor članova Saveta.

"REM radi po zakonu o elektronskim medijima i u tom zakonu je sve propisano — kako se biraju članovi REM-a, koji su kriterijumi, koji su uslovi i sve ostalo", ističe Gajović.

Izazovi nezavisnosti članova

Gajović je istakao da je REM nezavisno telo, što znači da njegovi članovi moraju biti medijski stručnjaci sa iskustvom i autoritetom, koji će donositi odluke bez političkog ili bilo kog drugog uticaja.

Međutim, kako je dodao, u javnosti postoje ozbiljne sumnje u to da li će kandidati koji budu izabrani zadovoljiti sve kriterijume nezavisnosti.

"Deo opozicije, pre svega, deo opozicije, sumnja da će na kraju biti izabrani oni članovi koji nisu nezavisni", dodaje Gajović.

"Nezavisnost je ključna za sve odluke koje Savet REM-a donosi. U ovom trenutku, javnost se pita da li će biti izabrani stručnjaci koji će održati taj integritet", rekao je Gajović, napominjući da će se konačni izbor obaviti u narednim danima.

Cvejić: Nepravilnosti u procesu izbora članova Saveta REM-a i potreba za većim nadzorom

Bivši član Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i istraživač sa Instituta za sociološka istraživanja, Slobodan Cvejić, u razgovoru za RTS ukazao je na brojne nepravilnosti u prethodnom ciklusu izbora članova Saveta REM-a, što je, kako kaže, dovelo do velikog poverenja javnosti u aktuelni proces.

"U prošlom ciklusu javnog poziva, pojavilo se toliko nepravilnosti i kontroverzi da nije nikakvo čudo što se sada jako sumnja u čitav proces. Iako je definisano da se trijaža kandidata obavlja u Odboru za kulturu Narodne skupštine i tokom glasanja u Skupštini, javnost je već mnogo ranije počela da prati i razmatra koji će kandidati biti predloženi", objasnio je Cvejić.

On dodaje da je to logično, jer se radi o izuzetno važnom pitanju koje ima značajne političke i medijske implikacije. Kako ističe, javnost ima pravo da raspravlja o tome, ali postoji i opasnost da proces izbora bude ugrožen, kao što se to dogodilo prethodnog puta.

Problemi sa ovlašćenim predlagačima

Cvejić ukazuje na značajan problem koji se ponovo pojavljuje — to su, kako navodi, „ovlašćeni predlagači“ koji ne ispunjavaju propisane kriterijume. Iako ne svi, već se ponovo pojavljuju kandidati koji ne bi trebalo da budu predloženi, što ponavlja situaciju iz prethodnog izbornog ciklusa.

"Ključan je pritisak na Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine, koji bi trebalo da poštuje zakon i isključi kandidate koje su predlagali neovlašćeni predlagači ili kandidate koji ne ispunjavaju uslove. To nije desilo prošli put i zato sada javnost ponovo uvodi ova pitanja u diskusiju", naglašava Cvejić.

Normalan pritisak javnosti

Cvejić razjašnjava da nije u pitanju politički pritisak, kako se ponekad interpretira, već normalan pritisak javnosti koji nastoji da osigura da proces bude transparentan i u skladu sa zakonom.

"To je pritisak javnosti zbog toga što nešto ne funkcioniše u javnom interesu, očigledno", navodi on.

Upozorava da je od ključnog značaja da se izborni proces za članove Saveta REM-a odvija u skladu sa zakonom, kao i da se eliminišu svi potencijalni problemi koji bi mogli ugrožiti nezavisnost i stručnost članova Saveta. Javnost će, kako je rekao, nastaviti pažljivo da prati tok ovog procesa i reaguje na nepravilnosti.

Celo gostovanje Aleksandra Gajovića i Slobodana Cvejića u Jutarnjem programu RTS-a možete pogledati u videu na početku teksta.