Takovska 10: Pola godine studentskih blokada – između zahteva i politike

Vladimir Pejić iz agencije za istraživanje javnog mnjenja "Faktor plus" kaže da niko u novembru nije mogao da pretpostavi da će blokade i protesti trajati duže od šest do sedam meseci, niti u kom će se pravcu razvijati.

"Iznenadili su političku scenu. Promenilo se i mnogo i ništa. Kada kažem ništa, mislim da se u političkim odnosima nije promenilo mnogo – dominantna politička figura je i dalje Aleksandar Vučić, i ima više poverenja prema ispitivanjima javnog mnjenja. Sa druge strane, u smislu protesta, imamo pozitivne i negativne stvari, i teške situacije za univerzitete i opoziciju", ističe Pejić.

Podseća da su se dogodile mnoge stvari, kao i više velikih protesta i jedan ogroman skup 15. marta, ali i fizički obračuni, pojavu studentskih organizovanja i plenuma.

Vanredni profesor Fakulteta političkih nauka Bojan Vranić navodi da je iz njegove perspektive, studentske blokade na početku shvatio kao nešto što će trajati nedeljama.

"Studenti su tokom prethodnih meseci pokazali, a i vlast povratno odgovorila, konzistentnost i doslednost u ciljevima, koju dugo nismo videli na političkoj sceni. Sa druge strane, videli smo otpor prema promenama kod Srpske napredne stranke i koalicionih partnera i sve vreme se nalazimo u pat poziciji, iako mikro pomeranja zaista ima", ističe Vranić.

Smatra da se trenutno društvo i država približavaju vremenu koje je važilo pre blokada.

"Približavamo se onome što sam ja nekoliko puta nazivao monopolom SNS-a nad istinom, koji je važio pre studentskih blokada. Tokom većeg dela blokada, taj monopol je bio razbijen. U početku, narod je imao apsolutno nepoverenje u sve ono što je vlast garantovala i studenti su pokazali da alternativna stvarnost u Srbiji zaista jeste moguća. U poslednjih mesec i po, čini mi se da Srpska napredna stranka ponovo uspostavlja tu vrstu kontrole i nameće narativ o iluziji masovne mobilizacije opozicione strane", napominje Vranić.

Medijski analitičar Nikola Tomić objašnjava da se studentske blokade i protesti mogu podeliti u dve faze. Kako navodi, za njega je do kraja februara studentski pokret delovao i gradio se kao neka vrsta društvenog pokreta koji je bio i nadpolitički.

"Pa čak u nekim svojim elementima i antipolitički. Uspeo je u nečemu veoma važnom. Prvo, da uzdigne na pijedestal principe odgovornosti i transparentnosti u javnom govoru i u svesti mnogih građana, sa kojima smo – i kao država i kao društvo – kuburili dugi niz godina ili decenija. Drugo, studenti su svesno ili ne, namerno ili ne, uspeli da kanališu nezadovoljstvo jednog realno nemalog broja građana na nenasilni način", kaže Tomić.

Naglašava da je pokret u političku fazu ušao sa putovanjima studenata u Strazbur i Brisel.

"Sa jedne strane, to je bio i njihov pokušaj internacionalizacije i ideologizacije protesta kao prozapadnog ili proevropskog", zaključuje Tomić.

Studenti, opozicija i ulazak na političku scenu

Profesor Vranić smatra da su u podeli karata u prethodnih šest meseci, profesori i mnogi drugi očekivali nešto što studenti nisu deklarativno obećali.

"Ponašali smo se pomalo detinjasto, ako to tako može da se kaže. Studentske blokade su instrument za ispunjavanje četiri osnovna studentska zahteva. Sada je došlo do politizacije, ali je ona podstaknuta očekivanjima koja sada angažovani građani, čak i kroz ove zborove, pokazuju, a to je da sada studenti moraju da urade nešto", ukazuje Vranić.

Pojašnjava da je sve vreme prisutan jaz između opozicije i studenata.

"Studenti su već tada mogli da kažu, imate opoziciju, izvolite pa je podržite. Sa druge strane, opozicija je tražila prelaznu vladu koju su studenti, kolokvijalno rečeno, iskulirali. Nije bilo napadanja, ali nije bilo ni saradnje. Ne možete imati politiku u kojoj ste odsekli sve mostove", smatra Vranić.

Pejić objašnjava da je istraživanje o trenutnoj društveno-političkoj krizi problematično zbog pitanja ishoda.

"Šta je bio ishod? Studenti su više puta govorili da je ishod promena sistema, ali je to suviše široka tema. U tom smislu, prvi korak je bio, verovatno, promena vlasti. Mnogi su to očekivali, ne treba uopšte sumnjati u tako nešto, ali vremenom, kad je počelo da se luta sa tim, došli smo u ovu fazu koja je aktuelna danas, a to je da su ljudi razočarani ili jednostavno ne znaju šta je zapravo i bila ideja", navodi Pejić.

Kako kaže, problem sa određivanjem realne podrške studentskom i građanskom pokretu je u tome što ju je teško izračunati, zato što ni studentski pokret nije legitimisan u potpunosti.

"Mobilisali su veliki broj ljudi sa različitih strana. Svako je u njima video nešto što je njima odgovaralo. Neki su videli nacionalnu, drugi proevropsku, treći prorusku priču... Suštinski, u pitanju je heterogena grupa. Sada ne znamo ko ide na izbore, ko su ljudi i šta su ideje… Pre ili kasnije, na neki način će morati da se legitimišu", smatra Pejić.

Vlast, izbori i termini

Tomić smatra da je vlast na početku protesta delovala konfuzno, jer je bila u poziciji na koju, kako ističe, nije navikla. 

"Tako je bilo do aprila, a sada su se konsolidovali. Vlast nije navikla da je njen protivnik stalno u ofanzivi i nešto radi i organizuje... Kao da neko drži konce u svojim rukama, a da su oni prinuđeni da reaguju i igraju defensivno. Velika opasnost za vlast je bila da njene pristalice budu duboko razočarane u ono što vide kao nesposobnost ili popustljivost prema nečemu što smatraju lošim za zemlju. Miting Pokreta za narod i državu u formiranju u Nišu je imao ključnu poruku: 'Završeno je sa zahtevima'. To su mnogi oko SNS-a želeli da čuju", navodi Tomić.

Govoreći o potencijalnim vanrednim izborima, Vranić podseća na kalendar prethodnih izbora na raznim nivoima i činjenicu da će u pojedinim opštinama lokalni izbori, prema redosledu, biti održani u 2026. godini.

"Dakle, 2022. godine imali smo opšte izbore, predsedničke, beogradske i izbore za 12 lokalnih samouprava. Njihovi redovni izbori su 2026. godine, u aprilu. Ako pratimo logiku Srpske napredne stranke, nije isključeno da će ti izbori poslužiti kao poligon ili test", navodi Vranić.

Naglašava da mu se čini da izbora, u svakom slučaju, neće biti pre konstituisanja Pokreta za narod i državu, čije je formiranje zakazano za 28. jun i Vidovdan.