Beograd preplave jezera i gejziri kad god je snažno nevreme – direktor Vodovoda i kanalizacije objašnjava zašto

Prošlog petka Beograd je ponovo zadesilo snažno nevreme – u samo sat vremena palo je više kiše nego što kanalizacija u pojedinim delovima grada može da primi. Ulice su bile pod vodom, vozila zaglavljena, a građani ponovo zatečeni, ponegde u vodi do kolena ili do prozora.

Radomir Vujadin, direktor Beogradskog vodovoda i kanalizacije, rekao je za RTS da su u prethodnom periodu mapirali sve kritične tačke, nekoliko desetina u gradu Beogradu, i objasnio šta je dovelo do problema.

"Uzrok nastanka tih kritičnih tačaka prvenstveno jeste u višedecenijskom problemu, odnosno te nelegalne urbanizacije grada Beograda. Prosto, grad se u poslednjih 30 godina širio na način mimo planskih dokumenata", istakao je Vujadin, navodeći da su cela naselja izgrađena bez kanalizacione mreže.

Reljef i klimatske promene, koliko kiše padne

U užem centru grada postoje, objašnjava, i prirodne depresije, pošto je reljef Beograda takav.

"Ovo što se desilo u petak, to je, očigledno, složićemo se svi, posledica promene i nastanka tih klimatskih promena, koje su evidentne, jasne, merljive. Prosto, u tih sat vremena na teritoriji grada Beograda je palo negde između 30 i 50 litara kiše po metru kvadratnom", naveo je Vujadin.

Odgovorno tvrdi da ne postoji nijedan kanalizacioni sistem koji je tako projektovan i izgrađen da bi mogao da primi tu količinu kiše.

"Prosečna količina padavina u gradu Beogradu na mesečnom nivou je između 50 i 70 litara za 30 dana. Znači, grad Beograd na godišnjem nivou ima negde oko 700 litara kiše. Mi smo ovde imali situaciju da je u nekim delovima grada na Zvezdari za nepunih 45 minuta izmerena količina kiše od 50,8 litara", naglašava Vujadin.

Neverovatne scene u Beogradu, zašto nastaju gejziri

Komentarišući neke od neverovatnih scena na beogradskim ulicama u petak, poput gejzira i vode koja kulja iz šahta, ističe da su veliki pritisci u kanalizacionoj mreži i na primeru Ulice Vojvode Vlahovića objašnjava zbog čega su takvi.

"U celom tom naselju, svega nekih 150 do 200 metara kanalizacione mreže je izgrađeno dosta davno. Naselje se dalje širilo. Svi ti objekti, uzvodno od te tačke, su na neki način povezivani jedan na drugi i sva ta količina vode praktično se slije u tu kanalizacionu cev koja nije dovoljnog prečnika", navodi Vujadin.

Autokomanda najniža tačka, u planu novi kolektor

Za Autokomandu kaže da je njen položaj takav da je to najniža tačka u celom slivu i da stari banjički kolektor jednostavno nedovoljnog kapaciteta.

"Mi u Beogradskom vodovodu radimo projekat novog banjičkog kolektora i očekuje se da ćemo do kraja godine uraditi projekat i predati ga Direkciji za građansko zemljište i kandidovati za izgradnju u narednoj godini", najavio je Vujadin.