Šta mladi prvo pomisle o devedesetima i zašto osećaju da ih još proživljavamo

Koja je vaša prva asocijacija na devedesete? Bombardovanje, turbo-folk, redovi za hleb? Sigurno imate svog neslavnog favorita. A da li ste se nekada pitali kako mladi doživljaju godine koje nisu, na njihovu sreću, živeli?

Muzej devedesetih, u saradnji sa Institutom za filozofiju i društvenu teoriju, sproveo je istraživanje među mladima od 18 do 30 godina.

Za najveći broj ispitanih, svakom trećem, spontane prve asocijacije na devedesete godine prošlog veka su rat, bombardovanje, građanski rat, genocid, izbeglištvo.

Skoro 23 odsto njih kaže da im prvo na pamet padnu hiperinflacija, sankcije, kriza, siromaštvo, nestašica, glad, šverc, restrikcije, redovi.

Gotovo 14 odsto navodi da su to društveno propadanje, protesti, anarhija, raspad SFR Jugoslavije, Slobodan Milošević i poraz srpstva.

Za 11 odsto to su kriminal, mafija, droga, pištolji, nasilje, zemunski klan.

Kulturu i muziku pomenulo je 10 odsto ispitanih i tu su turbo-folk, kinematografija, eks-ju rok, EKV, Đogani Fantastiko, kič i šund, aletrnativna scena, video-igre.

Na kraju, tri odsto ispitanih pomisli na šuškavce, trenerke, modu, životinjski print.

Škola najslabiji izvor informacija

Kao ključne događaje naveli su bombardovanje, raspad SFR Jugoslavije, ratove (etnički, bratoubilački, građanski), (hiper)inflaciju, Peti oktobar, bombardovanje Beograda, uvođenje sankcija, rat na KiM, studentske proteste.

Navode da su informacije o devedesetim saznali prvo od roditelja, zatim preko Jutjuba, portala kao što je Peščanik, a najmanje u školi.

Kada ih pitate kako vide pravac kojim se kreće Srbija, na skali od 1 do 10, dali su ocenu 2,65, čime govore da veruju da Srbija ide u pogrešnom pravcu i da nemaju veru u politiku.

Površno baratanje informacijama

Istoričarka Ana Radaković, koja je radila na ovom istraživanju kaže za RTS da su mladi vrlo iskreno odgovorili da ne znaju mnogo o tome što se dešavalo devedesetih godina prošlog veka i da su sopstveno znanje procenili kao "prosečno ka slabom".

Kako navodi, priznali su da najmanje znaju o ratovima na prostoru nekadašnje Jugoslavije.

Prema njenim rečima, istraživanje je pokazalo, jer se ono prevashodno time bavilo, da oni vrlo površno barataju informacijama i da je njihovo mišljenje interpretativnog karaktera.

Radakovićeva smatra da je loše ne samo za naše nego i svako društvo da se barata nekim informacijama bez spoznaje suštine.

"Ako govorimo nešto i koristimo to kao frazu ili floskulu, teško da ćemo doneti neku pravu odluku u budućnosti", kaže Ana Radaković.

Milošević prva ličnost koja im padne na pamet

Ističe da prva ličnost iz devedesetih koji im pada na pamet je Slobodan Milošević koji je poprilično negativno okarakterisan.

Mnogo ispod Miloševića, odnosno mnogo ređe je Zoran Đinđić, uglavnom u nekom pozitivnom svetlu, dodaje istoričarka.

Potom dolazi Željko Ražnatović Arkan, pa zatim Ratko Mladić i Radovan Karadžić za koje se vezuju podeljene emocije.

"Ono što je meni lično bilo interesantno, jeste da neko je jedno vreme bio lider opozicije devedesetih, Vuka Draškovića, niko nije spomenuo", naglašava Radakovićeva.

Neki su, kaže, pokazali svoje neznanje time što su spominjali Josipa Broza Tita.

Zašto se u školi najmanje govori o devedesetima

Na pitanje zašto najmanje saznaju o tome u školama, Radakovićeva kaže da ima više razloga.

"Iako je u našim udžbenicima i nastavnim planovima i programima i te kako ostavljeno prostora i vremena da se nastavnici sa svojim učenicima time bave, jedno drugo istraživanje je pokazalo da se suočavaju sa velikim brojem problema kada se dotaknu te teme", navodi Radakovićeva

S jedne strane, tu je društveni pritisak i nepostojanje jedinstvenog konsenzusa koji bi oni mogli sa sigurnošću preneti, kaže istoričarka.

A tu je, dodaje Radakovićeva, strah da bi roditelji đaka mogli da im zamere na interpretaciji tih događaja.

"Ako se uzmemo u obzir da su ti nastavnici koji sada predaju mlađi, nisu se tokom studiranja bavili devedesetim kao kontroverznom i osetljivom temom. Oni su možda bili svedoci, možda čak i učesnici, pa su im te teme komplikovane i emotivno teške", kaže Ana Radaković.

Zašto misle da i dalje živimo u devedesetim

Na pitanje kakave emocije mladi imaju prema turbo-folku, modi i kulturi devedesetih, Radakovićeva kaće da oni to posmatraju kao "egzotičnu pojavu".

U vezi sa tim što smatraju da Srbija nije na dobrom putu, Radakovićeva navodi da je to upravo zbog toga što osećaju sveprisutnost devedesetih u negativnom smislu.

"Konstantno vraćanje na neke konflikte iz tog doba je ono sa čime žele da se suoče kroz razgovor ali u sigurnom okruženju gde neće biti etiketirani kao otpadnici od svoje grupe", napominje Ana Radaković i dodaje da žele da se pomire sa tim i krenu napred.