Radiš 40 godina za manju penziju – doživotni penali nepravda ili privilegija

Već deset godina u Srbiji se primenjuju kazneni penali za prevremeno penzionisanje građana kojim se umanjuju njihova mesečna primanja. Zbog toga je Savez samostalnih sindikata Srbije već sedmi put uputio inicijativu Vladi Srbije za izmenu zakona.

Prema zakonu, građani Srbije mogu u penziju sa najmanje 15 godina staža i 65 godina života za muškarce, odnosno 63 godine i osam meseci za žene. Međutim, prevremeno penzionisanje donosi doživotne penale – umanjenje penzija od 0,34 odsto po mesecu pre redovne starosne  granice.

Sindikati: Penali su nepravedni

Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, smatra da je trajno umanjenje penzije za građane koji imaju 40 godina staža, ali ne i pune godine života, socijalno neprihvatljivo.

"Ljudi koji su uplaćivali u fond 40 godina ne zaslužuju da im se penzija doživotno umanjuje za 20 odsto. Ako nisu napunili 65 godina, plaćaju doživotne penale. A s druge strane imate neke koji su napunili 65 godina, ali su se uplaćivali znatno manje u taj isti penzioni fond. Ako ste uplaćivali to u neku banku, mesečne rate i sve to. I kada treba da podignete taj novac posle 40 godina, činovnik iz banke vam kaže – ne, ne, vi morate sad da platite penale, odnosno 20 posto će vam dati manje. Koji je osnov da neko nekome uzima 20 odsto i na osnovu čega?", upitao je Mihajlović.

Kaže da se slaže da, možda, dok ne napune 65 godina ti ljudi budu "penalisani", ali kad napune 65. onda bi trebalo stvarno da odu u penziju.

Ukazuje da mnogi penzioneri dobijaju svega 40.000 dinara, jer im je penzija smanjena za čak 20 odsto zbog prevremenog odlaska u penziju.

Fiskalni savet: Penali su nužni 

Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta odgovara da je nemoguće da privremeno traju penali, da bi ukidanje ugrozilo stabilnost penzionog sistema.

"Prevremeno penzionisanje je privilegija. Ako neko želi da se penzioniše ranije, mora da prihvati umanjenje. To je isto kao kada iz banke ranije povlači novac – mesečne isplate moraju biti umanjene, moraju biti manje. Ako neko ide u penziju pet godina ranije, logično je da će u procesu duže primati penziju, pa umanjivanje mora da postoji", ukazuje Altiparmakov.

Objašnjava da kada se uradi matematika, onda bi umanjenje moralo da bude 80 ili preko 80 procenata i to ne radi nijedna zemlja. Socijalna komponenta može da bude samo ako se preraspoređuje na jedan ekonomski održiv način, a ne da se uvode privilegije, omogućava prevremeno penzionisanje, a onda da te privilegije plaćaju oni drugi penzioneri koji nemaju te mogućnosti.

"Dakle, ako želite mogućnost prevremenog penzionisanja, kao u banci, onda platite sami za to. Niko vas ne tera. Pritom ljudi koji imaju jako teške uslove poslovanja i privređivanja, od rudnika pa nadalje, imaju beneficirani radni staž, idu u prevremenu penziju, ali na njih se ne primenjuju penali. Dakle, ovo je jedna privilegija za građane koji mogu da se penzionišu u redovnoj dobi, a mogu i ranije ukoliko to žele", precizirao je Altiparmakov.

Dodaje da umanjenje od četiri odsto po godinama nije dovoljno visoko sa stanovišta prosečnog životnog veka i finansijske održivosti. Prema njegovim rečima, umanjivanje bi realno trebalo da bude pet odsto i više, ali je društvenim razlozima ograničeno.

Tranzicioni gubitnici

Mihajlović ukazuje na primere radnika koji su tokom tranzicije ostali bez posla, a u penziju su našli minimalnim primanjima i dodatnim penalima.

"Ljudi već primaju male penzije, a onda im se dodatno umanjuju. To vodi u socijalnu bedu", upozorava on.

S druge strane, Altiparmakov ističe da se umanjenje ne primenjuje ispod nivoa minimalnih penzija, koja predstavlja socijalnu zaštitu u sistemu.

Prema Altiparmakovu, sistem tradicionalnih penala uveden je još 1964. godine u bivšoj Jugoslaviji i u skladu je sa evropskim standardima.

Tvrdi da bi ukidanje penala značilo ili smanjenje svih penzija, ili povećanje starosne granice, što bi bilo nepravilno prema redovnim penzionerima.

"Ako se dozvoli masovni odlazak u penziju sa 60 godina bez penala, to će neko morati da finansira – ili drugi penzioneri ili budžet. To nije održivo", poručuje on Altiparmakov.