Patrijarh Porfirije: Svaka kriza je šansa da se stvari promene nabolje, neophodan je dijalog

Patrijarh je, u vaskršnjem intervjuu za NIN, rekao da duboka podeljenost koja se, primetio je, manifestuje na svim nivoima, zasnovana na isključivosti koja ide čak do mržnje, vlada u mnogim sferama društvenog života.  

"Sve ovo počinje da nas podseća na najcrnje periode naše nacionalne istorije, tragično obeležene brojnim unutrašnjim podelama i sukobima. Istovremeno, svaka kriza, po definiciji, predstavlja priliku, istinsku šansu, da se stvari promene nabolje. Međutim, da bi to bilo moguće, neophodni su dijalog i međusobno poštovanje", rekao je Porfirije na pitanje da oceni trenutno stanje u Srbiji. 

Napomenuo je da je zbog toga sredinom prošlog meseca "sa sinodalnim ocima" objavio poziv na dijalog nudeći, kaže, "okrilje Crkve kao eventualni prostor susreta". 

"Ove reči su stigle do svih, ali, nažalost, dijalog nije otpočeo. Zbog toga u ove velike i svete dane ponavljam apel Čovekoljublja vaskrsloga Hrista radi i naše ljubavi prema Njemu, trgnimo se, ustanimo svi iz grobova egoizma, razgovarajmo, pružimo ruke jedni drugima. Potrebni smo jedni drugima. Nema nam druge", poručio je Porfirije.

"Među mladima ne postoji jedinstven stav"

Na pitanje o petomesečnim protestima studenata i o tome da ga deo javnosti "proziva" da nije podržao studente ili da nije dovoljno jasno podržao "budućnost Srbije", patrijarh je rekao da ta teza ne odgovara činjenici i da bi mogao da navede mnoštvo primera kako je podržavao i pomagao studente, ne samo tokom prethodna četiri meseca, nego tokom prethodnih 40 godina, ali da tako nešto ne priliči nijednom hrišćaninu, kamoli episkopu Crkve. 

''Od samog početka tih razgovora počeo sam da uviđam, što sam na kraju i zaključio, da među mojim mladim sagovornicima ne postoje jedinstveni i zajednički stavovi po mnogim pitanjima koja se nalaze u žiži društvenih interesovanja'', rekao je patrijarh. 

Ukazao je i da je kod studenata naišao na različita mišljenja o protestima i blokadama, da su neki bili za njih a neki protiv, te da su neki bili za proteste ali ne i za blokade, dok su neki bili rezervisani ili nezainteresovani. 

Pojedini su, dodao je, bili politički i partijski angažovani, drugi politički indiferentni, kod nekih je nailazio na radost i optimizam, kod drugih na zabrinutost i pesimizam. 

"Kod jednih sam prepoznao dobre namere, čistotu i entuzijazam, kod drugih mrak i destrukciju. Nisu izostajale ni ambicije, strahovi, nedoumice, dileme, malodušnost, kao i mnogi utisci. Sa velikim oprezom ću reći da sam imao prilike da vidim ne samo okvire postojeće različitosti, nego nastajanje svojevrsne razlomljenosti, čak i mržnju", rekao je Porfirije. 

"Podržavam sve studente"

Naglasio je da je istina da podržava sve studente, da je svima dostupan i uvek spreman da učestvuje u svemu što služi dobru svih i što je Bogom blagosloveno, kao i da je svestan da će zbog takvog stava biti i da već jeste osuđivan sa raznih strana. 

"To je zapravo jaram Hristov, koji svaki sveštenik veran Jevanđelju, svaki episkop koji brine za spasenje vernog naroda mora da nosi, i cena koju mora da plati'', rekao je patrijarh.

Na pitanje da li postoje podele i struje među vladikama u Sinodu u vezi sa podrškom studentima koji protestuju i konstataciju da su ih neki otvoreno podržali, a drugi osudili, patrijarh je rekao da nije tačno da je neki arhijerej osudio studente i da takve glasine predstavljaju, rekao je, tužnu posledicu medijske manipulacije i odsustva dobre namere.

Dodao je da episkopi moraju biti u saglasju u pitanjima vere i crkvenog poretka, a da u drugim pitanjima mogu imati različita mišljenja i da to ne predstavlja problem, ali da problem nastaje ukoliko pojedincima pitanja koja nisu suštinska za misiju Crkve postaju važnija od same vere i kanonskog poretka, odnosno ako se bavljenjem političkim temama narušava crkveni poredak i unosi smutnja u narod.

"Pavle nije stao na čelo kolone studenata"

Na pitanje da li je spreman da se lično angažuje u smirivanju krize i da se u javnosti često pominje primer patrijarha Pavla koji je 1997.godine, nakon što su studenti danima ispred kordona policije u Kolarčevoj, stao na čelo litije u kojoj su bili studenti, Porfirije je rekao da je neprekidno angažovan na smirivanju krize, ali na crkven način i crkvenim sredstvima.

Porfirije je naveo da nije tačno da je patrijarh Pavle "stao na čelo studenata" 1997, već je poveo molitvenu crkvenu litiju ne da bi podržao demonstracije već da bi, kaže, predupredio krvoproliće i opasnost od bratoubilačkog sukoba demonstranata i policije.

"Taj čin nije bio politički gest nego jevanđelsko posredovanje – molitveni odgovor na moguće nasilje, kojim je presečen jedan društveni Gordijev čvor. U takvim okolnostima postupio bih potpuno isto kao i patrijarh Pavle", rekao je Porfirije.

Govoreći o predstojećem Vaskrsu koji ove godine istog dana obeležavaju pravoslavni i katolički vernici, patrijarh je izjavio da, kada svi hrišćani proslavljaju Vaskrsenje u isti dan, to znači da se zajedno raduju istoj pobedi života nad smrću, ali i da svako čuva svoju crkvenu osobenost.

"Srpski narod je Hristov narod"

Poručio je da treba da budemo ponosni što pripadamo narodu koji kroz svoju istoriju proslavlja Vaskrsenje ne samo kao praznik – svečano i radosno, uz mnoge divne običaje – nego i kao živu veru, ispovedanu i u najtežim vremenima. 

Naglasio je da je srpski narod "Hristov narod, čak i onda kada njegova pobožnost nije uvek kultivisana, jasno oblikovana ili izražena", ističući da su vernost Bogu i svom hrišćanskom imenu naši preci naučili još u drevnim vremenima.