Decenije skrnavljenja Hrama Hrista Spasa u Prištini slika života Srba na KiM

Nedovršeni Hram Hrista Spasa u Prištini je u autorskom tekstu Gurakuč Kuči između ostalog označio kao spornu građevinu, a ne zaštićeno versko nasleđe. Naglasio je da je u pitanju objekat izgrađen kako bi se projektovala srpska moć nad javnim prostorom, normalizovala represija i nametnuo novi istorijski narativ.

Kroz taj hram se prelamaju gotovi svi problemi Srpske pravoslavne crkve i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

Pravni savetnik Eparhije raško-prizrenske Aleksandar Radovanović kaže da je taj hram jedan od retkih objekata na KiM koji i pre i nakon rata ima apsolutno sve dozvole koje su potrebne.

"U proces izgradnje Hrama se ušlo negde 1991. godine, do 1993. godine je trajalo samo pribavljanje dokumentacije. Nakon toga Hram je ostao da bude upisan i posle brojnih pokušaja i u prištinskom katastru. Apsolutno je vlasništvo SPC i celokupnu tu dokumentaciju smo dostavili i međunarodnoj zajednici tako da su i oni apsolutno upućeni u situaciju. Tako da, na osnovu svega ovoga, da sad ne zamaram tehničkim detaljima, Hram je apsolutno legalan i po, da kažem, kosovskom zakonodavstvu i po našem zakonodavstvu i to je jedan od razloga što i dalje stoji", istako je Radovanović.

Kaže da ne postoji, niti može da postoji bilo kakva pravosnažna sudska odluka koja bi osporavala vlasništvo Srpske pravoslavne crkve.

Radovanović kaže da su postojali brojni pokušaji da se to vlasništvo ospori, ali da se u tome nije uspelo.

Pravni savetnik Eparhije raško-prizrenske kaže da je tužba odbačena 2017. godine i da se sada vodi drugi postupak.

"Ne mogu da komentarišem taj drugi postupak zbog toga što on i dalje traje, ali s obzirom na to da sam imao uvid u argumentaciju ove druge strane, apsolutno sam siguran da ćemo i dalje da dobijemo postupak", uveren je Radovanović.

Ilustrovao je situaciju u kojoj živi i radi Eparhija raško-prizrenska.

"Jedan univerzitet tuži jednu versku organizaciju da sruši svoj verski objekat za koji poseduje svu dokumentaciju i koji je legalno katastriran. I to je u 2025. godini", rekao je Radovanović.

Napadi na Hram svakog meseca

Predsednik UNS-a Živojin Rakočević, koji živi na Kosovu i Metohiji i obilazi enklave, naglašava da je Hram sa sigurnošću najviše napadani verski objekat u Evropi.

"Ne prođe mesec dana da se neka sila ne okrene protiv tog hrama", rekao je Rakočević.

Kaže da je dozvolu i potpis za vraćanje zemljišta SPC dao Albanac Hamdi Vranići, koji je početkom 90. ili 89. bio predsednik Skupštine grada Prištine.

"Njegovi najbliži rođaci sada su predvodnici ideje da crkva mora da nestane i da se sruši", rekao je Rakočević.

Ističe da je su oko Hrama nekoliko puta tražene masovne grobnice, da je tu prekopavano zemljište, da je objekat napadan, a da su tu živeli prosjaci.

Rakočević kaže da je Srpskoj pravoslavnoj crkvi onemogućen pristup verskom objekatu jer je pod novim ključem.

Brine ga kako je moguće da niko od zaštitnika ljudskih prava ili neki čovek koji jednostavno ima ideje nije stao ispred Hrama i rekao da odustanu od toga.

"Niko iz nevladinog sektora, niko iz albanske zajednice ko ima poglede drugačije na svet nije progovorio i rekao – ostavite taj hram na miru. To je Hram prištinskih Srba, tu ih je živelo 40.000", kaže Rakočević.

Predsednik UNS-a kaže da krst Hrama Hrista Spasa u Prištini, koji je projektovao Paja Krunić, svedoči i ovog Vaskrsa da su u tom gradu živeli Srbi i da oni imaju prava na taj grad.

Na kraju krajeva Hram Hrista Spasa uz Hram Svetog Nikole čeka 40.000 prognanih Srba da mu se vrate. Za ovih 15-16 Srba, koliko ih trenutno ima u Prištini, Hram je i u ovakvom obliku zabranjen.

Situacija u Vučitrnu

Rakočević kaže da ima nečega neverovatnog u otporu kosovskometohijskih Srba, jer oni su se saživeli sa svojom crkvom.

Ističe da je uništeni hram u centru Vučitrna, u kom od 1999. godine nema nijednog Srbina, na Cveti u nedelju bio do poslednjeg mesta ispunjen.

"Pun Vučitrnaca, koji su vrlo autohtona zajednica, koja nije tu, ali koja živi životom svog grada i živi životom onih sagorelih fresaka", naglasio je Rakočević.

Juče u Vučitrnu održana je prva promocija neke srpske knjige.

Kako je sve skrnavljen Hram Hrista Spasa u Prištini

Pravni savetnik SPC Aleksandar Radovanović istakao je načine na koji su privremene institucije, ali i druge inicijative, do sada pokušavale da ospore legalnost i vlasništvo nad Hramom Hrista Spasa.

"Prvo su pokušali da ga jednostavno izbrišu iz katastra, kao što su svojevremeno uradili sa zemljom manastira Visoki Dečani. Međutim, zbog tadašnjih ovlašćenja koje je međunarodna zajednica imala, to im nije uspelo", kaže Radovanović.

Ističe da su se potom okrenuli drugim metodama i taj hram su pretvorili u nezvaničnu deponiju, "u nezvanični javni toalet".

"To navodno nikome nije smetalo u centru Prištine, što samo govori da je sve to bilo organizovano. Postojali su alpinisti koji su simbolično zauzeli hram, jedna pevačica je u njemu snimila jedan spot koji je skaredan", rekao je pravni savetnik SPC.

Kaže da je sve trajalo dok episkop raško-prizrenski, sada mitropolit raško-prizrenski SPC, nije organizovao akciju čišćenja hrama i zamenu brave.

"Problem nisu te institucionalne aktivnosti koje se obavljuju redovnim putem, problem su ti vaninstitucionalni pritisci kojima smo stalno izloženi oko hrama", rekao je Radovanović.

Naglašava i pritiske prištinskog javnog mnjenja, jer se u prištinskom javnom mnjenju stvorila slika da se radi o crkvi koja je simbol Miloševićeve, kako kaže, represije nad Albancima.

"Zbog toga su postale čak i ideje da se taj hram prosto oduzme od SPC i pretvori se u neki politički muzej tog vremena kosovskih Albanaca", rekao je Radovanović.

Istakao je da je mitropolitu i sveštenstvu nekoliko puta onemogućeno da održe versku službu u tom hramu.

Razgovor sa Aleksandrom Radovanovićem i Živojinom Rakočevićem u celosti pogledajte u videu na početku teksta...