Četvrtkom u 9: Četvrti studentski zahtev u praksi – veći budžeti za fakultete i niže školarine

Usvojene su Izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju. Budžet za visoko obrazovanje se povećava za 20 odsto, a školarine smanjuju za 50. Time je, navodi se, ispunjen četvrti zahtev studenata u blokadi, koji četiri meseca blokiraju zgrade fakulteta i rektorata.

Dekanka Fakulteta političkih nauka u Beogradu Maja Kovačević ističe da se, prema njenom mišljenju, četvrti studentski zahtev ovim izmenama ispunio, ali da treba imati u vidu da su to studentski zahtevi i da bi studenti trebalo da daju konačno mišljenje.

"Profesori i dekani nisu tu da proveravaju ispunjenost studentskih zahteva, niti smo u ime studenata pregovarali, ali možemo da damo stručno mišljenje. Univerzitet je samo izneo sopstveni predlog na koji način bi to moglo da se ispuni u praksi i razgovarao sa državnim institucijama o tome", rekla je Kovačevićeva.

Podvukla je da je Beogradski univerzitet predložio model za ispunjenje četvrtog zahteva studenata, a da su ostali univerziteti to podržali, dok su razgovori sa resornim ministarstvom protekli pozitivno.

Da li studiranje u Srbiji može da bude besplatno

Narodna poslanica iz opozicionog Narodnog pokreta Srbije Ana Jakovljević kaže da je u Narodnoj skupštini prethodnih dana trebalo da se raspravlja samo o Izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, kao i o konstatovanju ostavke premijera Miloša Vučevića.

"Veliki deo je uvažen ovim izmenama, ali smatram da bi dodatno trebalo unaprediti polje o broju predstavnika države u savetima fakulteta, te da se taj broj smanji na stanje kakvo je bilo pre 2018. godine, kada je država povećala broj svojih predstavnika na fakultetima. Sada se taj broj smanjio za jednog predstavnika, a mi tražimo da se vrati na stanje od pre 2018. godine", napominje Jakovljevićeva.

Kako naglašava, drugi amandman se odnosio na umanjenje školarine za 50 odsto ove godine, zatim 75 procenata sledeće, 2026. godine, a sve kako bi se došlo do toga da studiranje u Srbiji bude besplatno, po uzoru na Austriju ili Italiju.

O četvrtom studentskom zahtevu

Profesor Filozofskog fakulteta Vladimir Vuletić tvrdi da zahtevi o kojima se priča nisu novi i da već dugo godina traje bitka univerziteta i ministarstva, ali da je ono što je traženo ranije bilo manje nego što je zahtevano sada.

"Ono što je pisalo u četvrtom zahtevu je ispunjeno, pa čak i značajno nadmašeno. Interesantno mi je da je ovaj četvrti studentski zahtev, barem mi se tako čini, bio pokušaj da se uspostavi veza između univerziteta i studenata, jer su drugi zahtevi bili van onoga što je univerzitetska problematika", navodi Vuletić.

Čini mu se, kako ukazuje, da je do određene vrste saradnje profesora i studenata prilikom isticanja zahteva ipak bilo, te da ne veruje da su studenti u tolikoj meri bili upoznati sa pređašnjim odnosima univerziteta i države.

Kakve će biti nove prosečne plate na fakultetima

Pomoćnik ministarke prosvete za visoko obrazovanje Aleksandar Jović smatra da je na već dogovorenih 12 milijardi dinara za fakultete (20 odsto više sredstava za fakultete u budžetu Srbije u odnosu na prethodnu godinu) dogovoreno i dodatnih 5,7 milijardi koji će služiti za materijalne troškove fakulteta.

"U sve to ulaze takozvani stalni troškovi grejanja, komunalija i električne energije. Do sada je država pokrivala oko 15 do 20 odsto, a sada će pokrivati sve. Ovo je istorijsko povećanje od 29 ili 30 odsto više za fakultete, što u jednoj godini nikada nije učinjeno", kaže Jović.

Prema usvojenim Izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, prosečna i osnovna plata redovnog profesora u aprilu će biti oko 167.000 dinara, što je povećanje od oko 16 odsto, a ideja je bila da se plate profesora približe proseku dohotka naučnih savetnika u institutima.

"Plata docenta je oko 147.000 dinara, naučnog saradnika više od 125.000, a asistenta oko 112.000. Sve ovo je više od onog što su tražili univerziteti", zaključuje Jović.

Kako do strukturnih promena

Dekanka FPN-a Maja Kovačević navodi da je činjenica da je sada dogovoreno direktno pokrivanje materijalnih troškova jako važno za fakultete, jer su do sada fakulteti morali da se snađu za 85 odsto finansiranja računa.

"Postoje fakulteti koji imaju značajne prihode, ali na našem Fakultetu političkih nauka se to plaća od školarina studenata. Dakle, to nije značajan segment našeg finansiranja. Takođe, ovo doprinosi usavršavanju mladih saradnika i sve ovo omogućava stabilnije finansije", ukazuje Kovačevićeva.

Profesor Filozofskog fakulteta Vladimir Vuletić navodi da je strukturni problem države u tome što je došlo do opadanja ukupnog društvenog položaja zaposlenih u prosveti.

"Prosveta je kao delatnost nešto što je u relativnom opadanju, kada posmatrate druge društvene slojeve, ona je na dnu i degradirana je. Zbog toga, verujem da će to nezadovoljstvo u svim nivoima obrazovanja nastaviti da tinja", primećuje Vuletić.

Narodna poslanica Ana Jakovljević kaže da je važno podsetiti da je Srbiju Evropska asocijacija za unapređenje kvaliteta izbacila iz svog članstva, zato što je sistem za akredetaciju neusklađen sa evropskim smernicama.

"Predstoji nam ozbiljna reforma, a tehnološka revolucija je donela i mnoge promene. Mi na to nismo odreagovali kako treba. Obrazovanje mora da odgovori na potrebe dece u osnovnim i srednjim školama, pa i na fakultetima. Ove izmene se odnose na poboljšanje materijalnog statusa zaposlenih, ali ne donosi strukturne promene", zaključuje Jakovljevićeva.

 Celu emisiju Četvrtkom u 9 možete da pogledate u video zapisu na početku teksta...