Kockanje i mladi – od lake zabave i radoznalosti do povlačenja u sebe i suicida

Stručnjaci tvrde da je patološko kockanje među najbrže rastućim mentalnim bolestima u svetu.

Ova zavisnost je u rangu zavisnosti od droga, a to nije samo bolest pojedinca već i čitave njegove porodice, koja trpi različite vrste nasilja.

Kod mladih je u porastu onlajn klađenje, što posebno zabrinjava stručnjake.

Olivera Sbutega Filipović, psihijatar iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Beogradu, kaže da mladi vrlo često ne znaju koji su razlozi za pribegavanje kockanju.

Najčešće to bude radoznalost, zabava, razloge povezuju sa sportom. Razlog je način da lako dođu do novca.

"Ono što je najviše izraženo jeste potreba da budu prihvaćeni u društvu i deca naravno uče po modelu i vrlo često to vide kod kuće, u porodicama, ili vide od vršnjaka i to bude prvi signal da se krene sa takvim vidom zabave za njih ili lakog dolaska do novca”, rekla je doktorka.

Zavisnost od klađenja, od kockanja, jeste u rangu zavisnosti od droga.

Prvi simptomi

Podvlači da sve zavisnosti imaju sličan princip – žudnja i nemogućnost da se odupre kocki i klađenju. Zavisnost ne utiče samo na pojedinca već i na porodicu i društvo u celini.

"Prvi simptomi koji se mogu videti posebno kod mladih je da se oni povlače iz socijalnih sfera i okreću se više, ako govorimo o onlajn klađenju, virtuelnom svetu i to postaje jedina njihova preokupacija. Manje se druže, vidimo pad u školskim i akademskim postignućima, okreću se od porodice i povlače ka tom svetu”, navodi dr Sbutega Filipović.

Posledice po mentalno zdravlje

Doktorka kaže da su posledice po mentalno zdravlje velike.

“Važno je napomenuti da se javlja osećaj bespomoćnosti kada se izgubi kontrola i da stvari ne mogu biti rešene. U skladu s tim mogu se javiti različiti simptomi iz anksiozno-depresivnog spektra, a ono što je najopasnije je suicid koji je povećan kod osoba koje imaju razvijen problem sa kockanjem i klađenjem”, dodaje.

Mladi, uporedo s kockom, vrlo često pribegavaju psihoaktivnim supstancama, kokainu, posebno marihuani, ali i alkoholu.

“Tako da vrlo često tu imamo kombinovanu zavisnost, pored klađenja i zloupotrebu psihoaktivnih supstanci“, kaže Sbutega Filipović.

Šta je okidač da roditelji dovedu decu

Prema njenim rečima, kada mladi počnu da troše veće sume novca u kladionici, najbolji je pokazatelj da su stvari izmakle kontroli.

“Ono što bismo više voleli je da osobe mogu da primete kada iz zabave i razonode pređu u rizične obrasce kockanja i klađenja. Šta to znači? Znači da više vremena provode u kockarnici, da troše više novca, da možda pozajmljuju – da se jave dok se još ne razvije puni oblik zavisnosti, jer su tada, naravno, i naše terapijske mogućnosti mnogo veće”, objašnjava doktorka.

Kaže da se u poslednje vreme roditelji javljaju dok se bolest kod mladih još nije razvila i da je zato važno pričati o ovoj temi, naglasiti da je lečenje neophodno i da mogu da se posavetuju i mnogo ranije.

Laka dostupnost kladionica

Doktorka Sbutega Filipović kaže da se deca snalaze na razne načine.

"Svakako velika dostupnost kladionice i kockarnice jeste faktor rizik. Što se tiče onlajn klađenja, vi više ne morate prosto ni da dođete u objekte za kockanje i klađenje. Oni su digitalno pismeni, oni žive u eri komunikacije. Što se tiče nas kao društva, ipak moramo da stavimo akcenat, s obzirom na to da je kockanje ilegalna radnja do 18. godine, a naši mladi ipak nalaze načine kako da se kockaju i klade – da je odgovornost i na nama”, napominje gošća Jutarnjeg programa.

Mladi vrlo često pitaju starije osobe ispred kladionica i kockarnica da im uplate prve tikete, potom roditelje, tako da postoji mogućnost da oni uđu u svet klađenja i pre 18. godine, iako nije dozvoljeno, ukazuje doktorka.

Javne ličnosti koje reklamiraju klađenje i kockanje kao idoli

Doktorka Sbutega Filipović kaže da su javne ličnosti idoli i uzor deci koja se kockaju, do mladih će pre doći reč njihovih idola sa reklama nego reč lekara iz specijalne bolnice.

Govoreći o zakonima i reklamiranju, kaže da je vrlo važna njihova kontrola i smatra da bi konačno trebalo da više povedemo računa o oglašavanju u medijima.

"Jer srednjoškolci, adolescenti, informacije dobijaju najviše iz medija i od svojih vršnjaka, a najmanje od kuće i iz škole, što je svakako nešto što je pogrešno i što bi trebalo da se promeni", zaključila je dr Olivera Sbutega Filipović.