Politička i društvena kriza u Srbiji – između studentskih plenuma i društvenog dijaloga

Rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu nije prihvatio poziv predsednika Srbije na dijalog u ovom trenutku. Nema naznaka o tome kako dijalog uopšte može da se uspostavi, pre svega ko sa kim treba da razgovara da bi se izašlo iz krize.

Docentkinja na Filozofskom fakultetu Milica Vesković Anđelković kaže da sagovornik nikako nije predsednik države niti da on treba da poziva na dijalog.

“Studenti su mu rekli da nije nadležan. Najbolje su to razložili studenti Pravnog fakulteta koji su se izjasnili u vidu saopštenja, pozivajući se naravno na član Ustava 111 na koji se i on poziva na stvaranje dijaloga. Studenti su ti koji treba da ocene da li su ti zahtevi ispunjeni ili nisu. I moje mišljenje je da u ovom trenutku ne treba niko da pristane na dijalog. Vidimo da to i nije dijalog, da je to monolog. Prvo treba da se zahteva ispunjenje zahteva i verifikovano ispunjenje zahteva, a tek onda da razmišljamo ko i na koji način treba da razgovara“, smatra Vesković Anđelkovićeva.

Profesor Pravnog fakulteta Vladan Petrov kaže da je zadovoljan pre svega zbog toga što se prethodnih nekoliko dana, možda već i nekoliko nedelja, u društvu Srbije izgovara ta reč, dijalog i što je dijalog dobio jedno značenje koje zaista i treba da ima.

To nije samo politički proces pregovaranja između nekakve dve strane. u kojem pregovaraju nadležni ili nenadležni, nego reč je o pozivu na širi društveni dijalog u kojem, po njegovom mišljenju, treba da učestvuju svi odgovorni ljudi.

“Kad kažemo odgovorni ljudi, mislim naravno i na ljude iz institucija, ne samo iz najviših državnih institucija.nego i uopšte. Evo uostalom i činjenica da smo se mi odazvali pozivu u ovu emisiju, a da očigledno koleginica i ja imamo dijametralno različite stavove, je nešto što je dobro. I vidim i u drugim medijima da je sve više takvih emisija koje imaju dijalošku formu a koje su prilično kulturne. Kultura dijaloga je izuzetno važna“, ističe Petrov.

Profesor Petrov naglašava da, iako je profesor ustavnog prava i trebalo bi dosta dobro da zna šta znače član 11, član 12. a i drugi članovi Ustava koji se tiču ustavnog sistema pa i položaja predsednika Republike – on ne misli da u ovom trenutku treba tako strogo olovkama da crtamo ko je za šta nadležan.

“Važno da se o dijalogu govori. Mislim da je tu bio jedan poziv i jedan odgovor koji po meni nije definitivno ne. Reč je o tome da po oceni rektorskog kolegijuma, a to su samo rektor i njegovi pomoćnici, ne i ceo univerzitet, u ovom trenutku treba još da se steknu neki uslovi da bismo razgovarali. I to je po meni u redu i zato smo i ovde i u drugim emisijama da upravo pomognemo da se dijalog na svim nivoima ostvari”, navodi Vladan Petrov.

Vesković Anđelković: Studenti pozivaju na poštovanje Ustava

Odgovor Rektorskog kolegijuma Univerziteta u Beogradu Milica Vesković Anđelković razumela je kao doslednost Ustavu i onome što je prošireni Rektorski kolegijum izneo kao svoj zvanični stav.

“Ja sam vrlo ponosna na taj odgovor iz razloga, što se time pokazuje kako institucije treba zapravo da funkcionišu. Dakle, nisu univerzitetski profesori stupili u štrajk, pa sad direktorski kolegijum koji je iznad njih treba da pregovara sa predsednikom ili sa bilo kojom drugom institucijom, u pitanju su studenti. I studenti su ti koji su pokrenuli na izgradnju boljeg društva, dakle poštovanje Ustava. To je ono što je u centru pažnje i to je ono što je njihov osnovni cilj. Nisu se pobunili Rektorski kolegijum i sam rektor i nisu delegirani da razgovaraju, i oni su pokazali taj stav“, kaže docentkinja Filozofskog fakulteta.

Vesković Anđelkovićeva dodaje da studenti nisu dali legitimitet rektoru da može u njihovo ime da ih predstavlja, što,kako kaže, nikako nije unižavanje rektora već samo znak da on zna da su ustali studenti i da treba toga da se drži.

Univerzitet pokazuje ono što u praksi treba da važi. Recimo, po pitanju ustavnih prava i prava ovlašćenja, Univerzitet ih poštuje i nigde se ne meša. Rektor još nije otišao da razgovara zato što nije on pokrenuo problem. I to je veoma velika stvar i jako mi je drago što je tako ispalo, ocenjuje Vesković Anđelkovićeva.

"Dekan u dijalogu tek nakon dogovora sa studentima"

"Ne kažem da u jednom trenutku možda i rektor i neko od dekana, profesora građevinskog, pravnog, ekonomskog fakulteta, svi koji su stručni za pitanja koje studenti postavljaju, možda treba da započnu neki dijalog, ali tek nakon dogovora sa studentima koji su to pokrenuli", dodaje socijološkinja.

Prema njenim rečima, profesori treba da stoje sa strane, da im pomognu i da zajedno sa njima budemo „ustavobranitelji“. Ustavni patriotizam je nešto što je proizašlo kao veoma važna stvar iz ovih koraka”, dodaje Vesković Anđelkovićeva.

Profesor Petrov ocenjuje da je društvo pred velikim izazovom ali i da je sada prilika da da se ode na jedan viši nivo demokratičnosti na koji svi ili gotovo svi pozivaju.

Po njegovom mišljenju, rektor kao prvi čovek Univerziteta u Beogradu treba da razgovara najpre sa svojim studentima koji su ravnopravni članovi univerzitetske zajednice, a tu misli i na studente koji su u blokadama i na studente koji to nisu.

“Ako govorim o nivou fakulteta, tu se zadržavam na mom Pravnom fakultetu. Moj utisak je da tog razgovora, zdravog dijaloga, nema. Da su se nekako svi ušančili u svoje pozicije i da to čak primećem i kod studenata koji su u blokadi, koji nisu uopšte svi jedinstveni. Ta priča o nekakvoj jedinstvenosti u borbi za ne znam šta sad prvi put čujem i za taj ustavni patriotizam. koji ima jedno sasvim drugačije značenje. Mislim da ta jedinstvenost, ako je monolitnost, onda to nije jedinstvenost“, navodi Vladan Petrov.

Petrov: Ne može se pozivati samo na odgovornost jednog čoveka

Mišljenja je da su studenti dosta odgovorni. "Mnogi od njih su upravo zbog ovoga i krenuli u čitavu priču, dakle pozivajući na jednu višu odgovornost, ali ne samo odgovornost jednog čoveka. Dokle više to insistiranje i gledanje u jednog čoveka kao apsolutno vladara, apsolutnog krivca? Možemo li malo da pogledamo i sami u sebe? Možemo li da razmišljamo o tome koliko smo mi odgovorni za neku situaciju koja je nastala u društvu? Ako je to sve krivica jednog čoveka ili čak jednog režima koji traje nekoliko godina, a ja mislim da to ne možemo tako jednostavno da gledamo, jer onda mi imamo mnogo, mnogo ozbiljniji problem. Studenti to uviđaju“, kaže Petrov.

Vladan Petrov smatra i da univerzitet treba da oličava kulturno-društveno jedinstvo našeg naroda i države i da gleda u budućnost, mora da vodi računa o svim svojim studentima. Primećuje da se prethodnih nedelja, vrlo uzgredno i tek onako, ponekad i čak i od strane vlasti, previše rigidno ukazuje na poziciju studenata koji ne protestuju i da se o njima jako malo razgovara.

“Vidite, studenti i u blokadama različito razmišljaju. I oni žele, i ja sam ubeđen, osim pojedinaca, ali to su oni koji nisu jedini studenti, da se ovo što pre okonča. Zato je jako važno da nadležne i manje nadležne, ali odgovorne institucije i pojedinci daju predloge kako da se iz ove situacije izađe. Naravno, uz poštovanje i onoga što su studenski zahtevi“, navodi Petrov.

Milica Vesković Anđelković kaže da svaka odluka koju studenti donesu, svako saopštenje, svaka organizacija na bilo koju akciju mora da prođe kroz plenum i svaka odluka se donosi glasanjem. Ističe da su na taj plenum pozvani svi studenti fakulteta.

“A da li se odazivaju svi To nije stvar ni do studenta koji pozivaju na plenum, niti do odluke da li oni dolaze ili ne. Stvar je u tome da su oni pozvani. Imate uostalom i izbore u Srbiji. Koliki procenat građana sa prvom glasa izađe na izbore? Opet se na kraju vlada i Skupština formiraju na osnovu glasova, onih koji su izašli na izbore. Studenti koji su protiv toga su potpuno slobodni i pozvani da o tome razgovaraju. Ako je njima pružena prilika da kažu šta imaju i da raspravljaju i da glasaju na plenumu, ja ne vidim zašto ne dođu i to svoje pravo ne ispoštuju“, ukazuje Vesković Anđelkovićeva.

Reagujući na reči prof. Petrova o tome zašto se svaljuje odgovornosti na jednog čoveka (predsednika Srbije), Milica Vesković Anđelković kaže da studenti zapravo to ne žele.

“Oni uporno pričaju da taj jedan čovek koji je uzurpirao institucije, nije nadležan za to. To je bukvalno ono što mi u Srbiji imamo, imamo bukvalno državni udar odozgo, dakle uzurpiranje institucija i pozivanje 'da, ja sam vam napravio puteve, ja sam napravio Beograd na vodi'. Ako je predsednik napravio, onda treba da bude i odgovoran za ono što ne valja“, smatra docentkinja Filozofskog fakulteta.

Prof. Vladan Petrov upozorava da ima studenata koji nisu u blokadi, da ima studenata koji pišu na dnevnom nivou mejlove a da ima i roditelja pitaju kada će se ovo završiti.

"Plenumi kao paralegalni sistem"

"To je jedno krajnje životno pitanje, jer postoje ljudi koji žele da žive običan život. ne život koji podrazumeva da se borimo za neke uzvišene ideale i da onda posle toga samo pojedinci od toga imaju nekakvu vajdu“, kaže Petrov.

“Ne želim da pravim komparaciju u brojevima. Ima svakako, pogotovo na ulicama u studentskim protestima, jako mnogo studenata, kao i drugih građana koji podržavaju studente koji protestuju, predstavnika različitih opozicionih političkih partija. različitih nedefinisanih političkih inicijativa i uglavnom oni koji polako sada izlaze na svetlost dana i upravo po modelu plenuma planiraju da uspostave jedan paralegalni sistem u državi koji itekako plaši ljude. Ne možete očekivati od studenta koji ima 19, 20, 21 godinu da ima hrabrost. da se takvim stvarima odupre. Neki studenti to ne razumeju, neki studenti ne žele u tome da učestvuju. Ima studenata u blokadi koji smatraju da je važno pozivati na odgovornost i to je jedina važna i ključna poruka u kojoj sve studente treba podržavati”, naglašava Petrov.

Milica Vesković Anđelković kaže da je u ponedeljak osnovan "Pobunjeni univerzitet“ i na glasanje je stavljen svaki od četiri zahteva koji su studenti postavili. "Tu su bili i univerzitetski profesori i svi su rekli jednoglasno da uslovi nisu ispunjeni.“

"Ono što smatram da će se u jednom trenutku dogoditi, jeste da će studenti zajedno sa svojim profesorima, koje demokratski budu izabrali kao svoje saradnike, da pregledaju svu dokumentaciju i da zajedno istupe, kao što je do sada bilo, i da istupe sa tim šta još nije ispunjeno i zašto se tako glasalo", navodi docentkinja Filozofskog fakulteta.

Kaže da profesori neće da se izjašnjavaju da li je nešto ispunjeno ili nije, dok se kompletna dokumentacija ne pogleda. "Neće se desiti da kažemo 'e, sad je ispunjen uslov, pa onda, znate, fali par dokumenata'".

Dve komisije o ispunjenosti zahteva

Profesor Petrov ponavlja svoju ocenu da Rektorski kolegijum suštinski nije odbio dijalog.

Kako navodi Savet Univerziteta u Beogradu, njegov najviši organ, izjašnjava se tome da se formiraju dve stručne grupe ili komisije.

"Predložena su određena imena. Tu ima, koliko sam video, i profesora sa mog fakulteta. Biće dve komisije. Jedna će se baviti ovim zahtevima koji su, hajde da kažemo, nešto više vezani za pravo i onim četvrtim zkoji je vezan za ispunjavanje finansijskih zahteva školarina i tako dalje", navodi Petrov.

Smatra da je to veliki pomak i da je tu reč o dijalogu koji funkcioniše.

"Dakle, čuli smo se. Ja sam i juče i prethodnih dana tražio da univerzitet upravo uradi to. Ne mora da razgovara sa predsednikom Republike ali je potrebno da razgovaramo međusobno. Mi nismo profesori dva univerziteta, ako govorimo o Univerzitetu u Beogradu. Mi smo svi profesori jednog univerziteta. Nadam se da će te komisije raditi u nekom vrlo razumnom roku, ali nećemo nikoga ni požurivati. Nadam se da će celoj javnosti izneti neko svoje veštačenje", zaključuje Vladan Petrov.