Oko: Nadstrešnica, od nastanka do nestanka

Sanja Fric je istakla da se neposredno nakon pada nadstrešnice i Građevinski fakultet svim svojim stručnim kapacitetima stavio na raspolaganje državi, institucijama i tužilaštvu da pomogne u određivanju uzroka tragedije.

Nakon toga su, kaže, dobili i zahtev svojih studenata da se istakne sva dokumentacija.

"U ova dva dana je dosta toga objavljeno. Neke stvari nam nisu jasne, kao što je taj broj angažovanih podizvođača. Mi imamo saglasnost na 68, postoji tabela gde je prisutno 132 podizvođača i dobavljača bez njihovih podizvođača", rekla je Fricova.

Važno je napomenuti, ističe, da je sve predmet jedne građevinske dozvole, i železnička pruga, sva službena i stanična mesta.

"Po komercijalnom ugovoru, dužan je i investitor i finansijer da dâ saglasnost na sve podizvođače. S druge strane, Kinezi su dužni da, kao glavni izvođač, javne postupke za izbor podizvođača vrše transparentno uz omogućavanje konkurentnosti, putem javnog poziva. Mi sada imamo informaciju da to nije rađeno", istakla je Fricova.

Zašto je važno šta je projektovano šezdesetih godina

Zoran Đorđević navodi da je nadstrešnica stajala na 18 zatega, koje su se sastojale od po šest žica, čiju je debljinu ironično uporedio sa klavirskim.

"To je sistem koji ume da bude jako interesantan, jer zahteva malo prostora, ali ume da bude vrlo osetljiv na koroziju. Ono što se videlo iz ovog izveštaja kolega iz Novog Sada je jedna stvar, da ma koliko ceo sistem bio osetljiv na koroziju, postojao je jedan mali i što je najgore nevidljiv deo, koji je bio praktično nezaštićen od korozije", ističe Đorđević.

Problemi u održavanju

Kaže da je po zakonu korisnik nadležan za održavanje objekta.

"Mene ne bi čudilo da niko u železnicama uopšte nije bio svestan kakva bomba tu postoji. Postojale su zatege, one su spoljno delovale interesantno, korektno", navodi Đorđević.

Ukazuje da, iako u izveštaju piše da su tokom izgradnje korišćeni dobri materijali, da je nešto drugo bitno.

"Neko je primetio da ima tu nekih problema na kontaktu krova i kablova. I na tom mestu mi imamo farbanje, malterisanje i slično. Znači, neko je video, iz izvođenja ili nadzora, najverovatnije, da se tu nešto dešava. Ali niko nije pozvao građevinskog radnika", rekao je profesor.

Prikazane su i fotografije iz izveštaja veštaka tokom rekonstrukcije.

Na fotografiji nastaloj dan pre nesreće iz izveštaja veštaka, takođe se vidi da je bilo vidljivih fizičkih oštećenja gore na vezi tih zatega.

U izveštaju veštaka piše da su stručni nadzor i odgovorni izvođač radova imali obavezu da se izjasne upisom u građevinski dnevnik.

"To je deo jedne potpuno posebne analize. Smatramo da bismo imali 100 posto stav šta se desilo, mi moramo da imamo sve ulazne podatke koje su imali veštaci, plus verovatno još dodatne podatke za koje smatramo da su neophodne. Konkretno u ovom slučaju nama su neophodni i ti uzorci sa lica mesta. Neophodna nam je sva dokumentacija, plus dokumenta koja mi smatramo da nedostaju da bismo mogli da izađemo sa tako ozbiljnim stavom šta se desilo", izričita je Fric.

Posebno ističe da bi se znalo uopšte šta investitor hoće, da on to mora da napiše u projektnom zadatku jasno. To znači, da li on planira rekonstrukciju, sanaciju ili adaptaciju. 

Napominje da su trenutno u pritvoru ljudi koji su bili angažovani u početnim fazama projektovanja, između ostalih profesor Milan Spremić, koji uopšte nije imao ulogu u projektovanju.

On je, kaže, vršio stručnu kontrolu idejnog projekta konstrukcije, rekonstrukcije stanične zgrade, gde nema apsolutno nikakvih elemenata o rekonstrukciji nadstrešnice, što uopšte nije bio predmet projekta.

"Investitor je trebalo jasno da napiše u projektnom zadatku, da, ja planiram da rekonstruišem nadstrešnicu, molim vas, pošto to planiram da uradim, potrebno je uraditi set nekih mera, da bi dao ulazne podatke i projektantu, i svim do kraja i do lanca. Znači, nije uopšte u tom trenutku planirana rekonstrukcija nadstrešnice", naglašava Fricova.

Đorđević pojašnjava da upisom u građevinski dnevnik, izvođač i nadzor potvrđuju prihvatanje projektne dokumentacije. To znači da ni izvođač, ni nadzor nisu imali suštinske primedbe na projektnu dokumentaciju koju su mogli da vide. To se, kaže, ne odnosi na detalje koje iskrsavaju tokom građenja.

Šta se desilo na krovu

Đorđević objašnjava da je tim veštaka 2. novembra, dan nakon pada nadstrešnicem, na krovu zatege presekao brusilicom, kako bi ispitao u kakvom su stanju.

To nije učinjeno prilikom rekonstrukcije, ali je u tom procesu trebalo ispitati stanje zatega, kojima je nadstrešnica bila ovešena na krovu, što nije učinjeno, objasnio je Đorđević. 

Po njemu je, tokom rekonstrukcije, bilo neodgovorno ne proveriti stanje 60 godina stare konstrukcije.

Fricova naglašava da moraju imati sve elemente koje su imali veštaci, čak i dodatne.

"Mi smatramo da bismo mogli da dođemo do konačnog stava. Ali ono što je jako važno, radovi se izvode u skladu sa ishodovanom građevinskom dozvolom na osnovu projekta za građevinsku dozvolu i na osnovu projekta za izvođenje", navodi Fricova.

Problem nelegalnog gradilišta

Navodi da su radovi prijavljeni tek 16. oktobra 2024. godine.

"Do Republičke građevinske inspekcije, oni su došli tek 1. novembra u 15.40. Šta to znači? Da smo mi pre 1. novembra u 15.40. imali praktično nelegalno gradilište. Na nelegalnom imate dupli problem. Em građani koji se nalaze na nelegalnom gradilištu, koje je pušteno u javnu upotrebu 5. jula, em, imate situaciju da je neko pustio nelegalno gradilište 5. jula", rekla je Fricova i dodala da smo čuli i informaciju da radovi nisu okončani.

Đorđević ističe da je veoma važno da li je neko u tom velikom lancu odgovornosti nekome skrenuo na to pažnju.

"Ono o čemu mi ovde postavljamo pitanje je da li je taj lanac inženjera trebalo da kaže stop, ne može bez, jer ja smatram da je ovo opasno. Ili je trebalo da kaže, ja radim ono što mi je zadao investitor", zaključio je Đorđević.