Oko: Milovan Bojić – od prvih transplantacija u Beogradu, do kumstva sa Amfilohijem i prijateljstva sa Miloševićem

Kardiolog Milovan Bojić je univerzitetski profesor i političar. Voli da kaže da je, pre svega, "običan" čovek, iako za takvog ima previše neprijatelja. Oni su, kako ističe, hroničari njegovog uspeha, aludirajući na uspehe "Dedinja" i činjenicu da se obeležava tri decenije od prve i istorijske transplantacije organa u Srbiji, u čijoj organizaciji je direktno učestvovao.

U intervjuu za Oko, povodom autobiografije Nije bilo uzaludno, Bojić ističe da je u porodici, odnosno bratstvu Bojić bilo velikih ljudi od kojih se mnogo toga moglo naučiti.

"Bilo je dovoljno stremiti njihovim visinama i biti svestan njihovih podviga. Bojići su malo bratstvo, ali su u istoriji ostvarili velike zasluge. Zamislite, u našem bratstvu ima pet do šest medalja Obilića i Karađorđeve zvezde", ističe Bojić, naglašavajući da se posebno ponosi dostignućima Danila Bojića.

Napominje da je Danilo bio inženjer koji je ostavio neizbrisiv trag u američkom svemirskom programu i ističe da je njegov rad bio ključan za uspešan odlazak misije Apolo na Mesec.

"Predsednik Amerike mu je prilikom dodele najvišeg priznanja rekao da će 'pre elektronski mozak pogrešiti nego Danilo Bojić'", kaže Milovan, ističući da mu je bila čast poznavati takvu veličinu.

Ipak, porodica Bojić, navodi sagovornik, nije ostavila trag samo u nauci.

Direktor Instituta "Dedinje" navodi da je izuzetno ponosan na Aleksu Bojića, oficira iz vremena Prvog svetskog rata, poznatog po, kako ističe, neustrašivosti.

"Na Mojkovcu je Aleksa branio srpski narod, ne obazirući se na molbe kralja Nikole da se povuče. Umesto toga, sa Jankom Vukotićem je napravio zavet da će štititi povlačenje srpske vojske, i na tom mestu je ostao do kraja", objašnjava sagovornik.

Ističe i da je porodično stablo delio sa slavnim pesnikom Milutinom Bojićem.

Transplantacija organa u Srbiji

Milovan Bojić govori i o izazovima sa kojima se susreo tokom pokretanja programa transplantacija devedesetih godina u Srbiji.

"Bio sam mlad kada sam 1992. godine izabran za direktora klinike 'Dedinje', a tada smo započeli pripreme za transplantacije. Bilo je to izuzetno teško vreme, u uslovima koji su bili daleko od optimalnih", priseća se Bojić.

Jedan od najvećih izazova bilo je, kaže, obezbeđivanje uslova za vežbanje na životinjama.

"Trebale su nam svinje za vežbe. Molio sam tadašnjeg predsednika Izvršnog veća Boška Peroševića da nam pomogne", kaže Bojić.

Uz mnogo upornosti, uspeo je da ubedi Peroševića, koji je jednog jutra, oko tri sata, poslao kamion pun svinja ispred instituta.

"Kada sam video taj kamion, bio sam u šoku. Nisam znao gde da ih smestim", kaže Bojić.

Prvi koraci bili su izuzetno izazovni.

"Organizovali smo tim koji je bio multidisciplinarni i multiinstitucionalni. Svakog četvrtka smo na Vojnomedicinskoj akademiji presađivali organe sa jedne svinje na drugu", objašnjava Bojić.

Uspeh je stigao nakon sedam do osam meseci.

"Svinje su počele da preživljavaju, a mi smo počeli da nabavljamo imunološke lekove iz inostranstva. Bila je to ogromna pobeda", ukazuje sagovornik.

Jedan od anegdotskih momenata vezan je za period kada je Slobodan Milošević pozvao Bojića zbog operacije Milana Milutinovića, tadašnjeg ambasadora u Grčkoj, kasnije predsednika Srbije.

"Rekao sam da ću poslati ceo tim, ali da ja ne mogu da operišem, jer imam drugog pacijenta, svinju. Naravno, sve je prošlo dobro, a predsednik nije mogao da veruje kasnije ko je bio drugi pacijent", ističe Bojić.

Priseća se i da su ga doktori u početku ubeđivali da odustane od projekta, govoreći mu da je lepo što ima želju, ali da i drugi imaju snove koje nije moguće ostvariti.

"Jedan doktor je govorio da bi i on da bude sa Sindi Kraford. A ja sam mu odgovorio da ako ima dovoljno volje i to može da se dogodi. Kasnije sam, sticajem okolnosti, zaista pio kafu sa Sindi i šalio sam se sa tim doktorom na njegov račun", kaže Bojić.

Milošević, Amfilohije, Miša Janketić...

Milovan Bojić uspevao je da okupi ljude iz različitih branši, često sa suprotstavljenim stavovima. Njegova bliskost sa istaknutim ličnostima poput mitropolita Amfilohija i Slobodana Miloševića, glumca Miše Janketića, često ga je dovodila u ulogu posrednika.

"Amfilohije mi je bio kum. Proveli smo mnogo vremena razgovarajući. Ono što je posebno važno jeste to što je mitropolit Amfilohije, na neki način, razumeo Slobodana Miloševića, na kraju, bolje nego mnogi koji su ga poznavali površno", priča Bojić.

Govoreći o Miloševiću, Bojić navodi da sud istorija zahteva vremensku distancu.

"Način na koji se on suprotstavljao globalizmu i kolonijalizmu možda će jednog dana biti drugačije sagledan", rekao je Bojić.

Sa Miloševićem je bio i 5. oktobra 2000. godine.

"Tada me je Slobodan pozvao da budem sa njim", priseća se Bojić.

Jedan od potresnih susreta, koji je Bojić posredno "organizovao", jeste i susret između mitropolita Amfilohija i glumca Miše Janketića.

"Janketić, duboko povređen što je pop Maca, koji mu je ubio majku, proglašen gotovo za sveca, nije hteo ništa da ima sa crkvom i mitropolitom", kaže Bojić.

Ističe da Janketić nikada nije želeo da dođe kod njega ako je i Amfilohije bio tu.

Intervju sa Milovanom Bojićem možete pogledati u video-snimku sa početka teksta.