Crni i otrovan dim iznad romskih naselja – šta je rešenje za opasno paljenje otpada i kablova

Iz šume na Čukarici u blizini nehigijenskog naselja, često se može videti crni dim – spaljuje se otpad i kablovi da bi se iz njih izdvojio bakar.

Često dolazi i do požara, na teren su mnogo puta izašli vatrogasci i komunalna milicija, ali gusti crni dim iz šume i dalje se vije.

Paljenje kablova oslobađa izuzetno toksične materije, poput dioksina i furana.

"Mešavina tog zagađenog vazduha sa produktima sagorevanja, jer to uglavnom zagađuje vazduh, 2012. godine je proglašena od strane Evropske agencije za ispitivanje raka kancerogenom", kaže Dr Elizabet Paunović, bivša direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje SZO.

Mere za ranjive grupe

U Akcionom planu raseljavanja zbog izgradnje metroa, planirane su specifične mere za ranjive grupe.

Gradski menadžer Beograda Miroslav Čučković ističe da će u periodu od dve godine taj problem biti rešen.

"Uz ponuđenu alternativu od države, da se radno angažuju i zarade novac na drugi, kvalitetniji i bezbedniji način – to je direktno zaposlenje u gradskoj čistoći i mogućnost da zarade daleko više i sigurnije, nego da rade tu aktivnost koja je praktično nelegalna", ističe Čučković.

Kazne i kraći životni vek

Siniša Mitrović iz Centra za cirkularnu ekonomiju PKS ističe da je reč o zdravstvenoj i ekološkoj bezbednosti.

"Dramatično povećanje prekršajnih i zatvorskih kazni će doneti rešenja koje će disciplinovati sve koji posegnu za takvim radnjama. Postoji odgovornost i ilegalnih otpada koji vrše promet materijala", ukazuje Mitrović.

U Zakonu o upravljanju otpadom stoji da se upravljanje otpadom vrši na način kojim se obezbeđuje najmanji rizik po ugrožavanje života i zdravlja ljudi i životne sredine.

Koliko se poštuje zakon, vidi se i po tome da reciklažna industrija oslanja na neformalne sakupljače, kojih je oko 60.000 u Srbiji.

Kako žive pokazuje i podatak da je njihov prosečan životni vek kraći od 50 godina, a romska deca imaju dva puta veću stopu smrtnosti.