Rasprava o izmenama Krivičnog zakonika – da li će biti povećan iznos štete za sitne krađe

U toku je javna rasprava o potencijalnoj izmeni i dopuni Krivičnog zakonika na temu visine novčanog iznosa koja se kvalifikuje kao sitna krađa.

Visina materijalne štete koja se vodila kao sitna krađa, 2005. godine iznosila je 15.000 dinara, da bi 2012. bila snižena na 5.000 dinara.

Predlog je da se visina materijalne štete za sitnu krađu vrati na 15.000 dinara.

"Ako je neko išao sa namerom da pribavi malu imovinsku korist od sitne krađe i ako vrednost oduzetih stvari ne prelazi taj iznos, počinilac se ne goni se po službenoj dužnosti. Ovlašćeni tužilac nije javni tužilac već oštećeno lice", objašnjava docent Pravnog fakulteta Ivan Đokić.

Životni standard jedan je od razloga potencijalne izmene Krivičnog zakonika jer, kako kaže, 5.000 dinara predstavlja nizak iznos.

"Uporedno pravo pokazuje da je kod Nemaca 50 evra graničnik između sitne i obične krađe, a kod Austrijanaca 100 evra", ističe gost RTS-a.

Privatna tužba ili javna tužba

Đokić objašnjava da, ako je počinilac oduzeo vrednost čiji iznos prelazi pet hiljada dinara, ili je želeo, a nije uspeo, onda se to kvalifikuje kao obična krađa i tada reaguje javni tužilac.

"Pravosudni organi su previše opterećeni, pogotovo Osnovno tužilaštvo", pojašnjava zamisao izmene Krivičnog zakonika. Kako kaže, plan je da se oni rasterete posla.

Međutim, Đokić smatra da bi ta izmena bila na štetu građana.

"Ako se goni po privatnoj tužbi, krivična prijava policiji ne znači previše, osim ako se ne obezbede dokazi", naveo je Đokić.

Gost RTS-a smatra da je rad u javnom interesu efikasniji od oštrijih kazni, ali napominje da to nije uvek dobro regulisano na planu primene.

"Primenjuje se, ali postoje ograničenja jer nekada ne postoje sporazumi sa odgovarajućim ustanovama", objašnjava docent Pravnog fakulteta.