Sud u Strazburu izrekao Srbiji dve mere o tražiocima azila za mesec dana – kako prepoznati najugroženije

Tek pošto je na papiru napisala reč azil, okolnosti za majku s dvoje dece na beogradskom aerodromu se menjaju. Odluku čekaju u jednom od centara za prihvat tražilaca azila. Nevladine organizacije podsećaju da nisu ni prvi ni jedini kojima od odluke policije na aerodromu sve zavisi.

Nikola Kovačević iz Centra za istraživanje i razvoj društva IDEAS rekao je da je bio i slučaj iranskog političkog aktiviste kojeg je svako mogao da pronađe na Guglu i da je upisao njegovo ime video bi da je politički zatovrenik. Dodao je da ne zovu za sve slučajeve, već za one koji sa sobom imaju dokaze.

Kada je reč o kurdskoj porodici na koji se odnosi odluka Evropskog suda za ljudska prava od policije nismo uspeli da dobijemo stav o ovom i sličnim slučajevima. Kada je reč o Fronteksu, čiji su službenici takođe prisutni na beogradskom aerodromu, odgovorili su nam da u Srbiji nisu uključeni u operacije vraćanja kao i da nisu u poziciji da komentarišu.

One koji su zaista ugroženi nije lako prepoznati ni na granicama Evropske unije. Nemačka na primer beleži 2.500 hiljade nedozvoljenih ulazaka, 1.500 osoba koje su vraćene s granice i 340 uhapšenih.

Kritičari novih mera to ne vide kao dobar rezultat jer je od marta u tu zemlju ulazilo između sedam i osam hiljada ljudi.

Dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević ističe da je pritisak desničara na vladu Olafa Šolca da zaoštri politiku je doveo do tih kontrola, ali i da se deportuje 28 ljudi iako nemaju diplomatske odnose s Talibanima u Kabulu jer im nije odobren azil pošto su činili krivična dela.

Dodao je da su pritisci doveli i do toga da se raspravlja o deportaciji sirijskih izbeglica koje pojedine zemlje, poput Danske, smatraju bezbednom zonom.

Sletanje u Beograd za neke je početak filmske priče. Nikola Kovačević naveo je primer muškarca iz Irana koji sada ima utočište u Velikoj Britaniji, a da je 2016. stigao na beogradski aerodrom gde je bio kao Tom Henks u filmu "Terminal", kao i da se borio da ga ne vrate u Iran 30 dana.

Zemlje Evropske unije u 2023. godini primile su više od 1,1 milion zahteva za međunarodnu zaštitu. Prema podacima Agencije Evropske unije za azil, to je i najveći skok nakon izbegličke krize 2015. i 2016. godine.