Niz novih krivičnih dela i oštrije kazne – šta donose izmene Krivičnog zakonika

Osmi put za manje od dve decenije, Krivični zakonik ide na doradu. Uz unapređenje krivično-pravnog sistema, predlagač zakona kao povod navodi i masovna ubistva u "Ribnikaru" i selima u okolini Mladenovca.

U izmenama su zato i četiri nova krivična dela o oružju.

Na zatvorske kazne od tri meseca do tri godine, mogli bi da budu osuđeni oni koji nepropisno obučavaju dete da koristi oružje i ulazi u streljanu.

"Predložene izmene i dopune Krivičnog zakonika predstavljaju odgovor države putem izmene krivičnog zakonodavstva, u cilju odvraćanja potencijalnih izvršilaca krivičnih dela, kao i povećavanje represije prema učiniocima krivičnih dela, radi zaštite najvažnijih društvenih vrednosti", ističe Ministarstvo pravde.

Polemike i zabrinutost

Tragedije iz maja prošle godine u zakon uvode i kažnjavanje objavljivanja saveta za izvršenje krivičnog dela, i to među ona koja se odnose na ugrožavanje javnog reda i mira.

Ta novina je izazvala najviše polemike i zabrinutost dela javnosti – ko će i zbog čega moći da se tereti.

Prva meta, kažu upućeni, svi koji na internetu objavljuju savete za pripremu droga, ubistava, korišćenje oružja.

"Pojavile su se razne društvene mreže, koje su pogodno tle za širenje uputstava kako izvršiti krivično delo. Intencija zakonodavca, nije da suzbija prava i slobode građana zajamčene Ustavom, kao što je pravo na okupljanje građana, slobodno iznošenje mišljenja i sloboda kretanja, već suzbijanje negativnih tendencija koje mogu poticati od interneta", ukazuje Miodrag Marković, zamenik glavnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Strože kazne

Za više krivičnih dela nego ranije, najstroža kazna biće doživotni zatvor – za ubistva, silovanja, obljubu nad nemoćnima i decom.

Zbog crne statistike dvostruko strože kazne i za nasilje u porodici.

Cilj je, poručuje resorno ministarstvo, da se žrtve ohrabre i ne budu stigmatizovane.

"Deluje da to jesu dobre izmene u smislu da će rešiti određene probleme sa kojima smo se susretali, posebno u situacijama kada je bio jedan učinilac krivičnog dela silovanje, a više žrtava. Maksimalna kazna je bila 20 godina, ali će ovo dati mogućnost da bude i teže sankcionisana, s obzirom na broj žrtava", poručuje Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.

Prema njenim rečima, ostalo je da se uradi usklađivanje definicije silovanja sa Istanbulskom konvencijom, tako da nedostatak pristanka bude u osnovi krivičnog dela, a ne upotreba sile i pretnja da će se sila upotrebiti.

Preventiva ključna

Deo javnosti dovodi u pitanje predložene izmene. Pozdravljaju modernizaciju regulative, ali ukazuju da ključ za smanjenje stope kriminaliteta leži u preventivi.

"Život će biti mnogo maštovitiji nego što je krivično zakonodavstvo. Ako tako budemo pratili svaku od pojava koje se u društvu javljaju, taj zakonik će imati previše krivičnih odredaba", ukazuje  Milan Antonijević, stručnjak za ljudska prava.

Antonijević ističe i da "treba biti fokusiran i ne pratiti samo neke medijske stvari koje su dovele do toga da se javnost s pravom pita kako ćemo u budućnosti rešavati pojedina pitanja".

Iz Krivičnog zakonika briše se iznuda iskaza, a uvodi se kažnjavanje napada na lekare i nastavnike.

O nizu predloga javno se raspravlja do 1. novembra. Do tad je i rok za analizu izmena Zakona o krivičnom postupku. Oba zakona u Skupštini bi trebalo da budu usvojena do kraja godine.