Klimatske promene - nema ničeg prirodnog u prirodnim katastrofama

Žarko Petrović navodi da je Srbija dosta uradila nakon poplava 2014. godine.

"Od 2010. godine je počeo da se gradi sistem Srbije, poseban zamajac je dat posle poplava 2014. godine i mogu slobodno da kažem da je Srbija sada daleko bezbednija i da se takve poplave ne bi ponovo desile u toj meri i u tom obliku", rekao je Petrović, ali je dodao da nema ništa prirodno u prirodnim katastrofama.

Petrović navodi da se ne štiti samo infrastrukturom, nego upravljanjem i investiranjem u smanjenje rizika.

Ujedinjene nacije su omogućile državama da se dogovore o tome šta mora da se uradi da bi se smanjile katastrofe. Pre devet godina u japanskom gradu Sendaju su se dogovorili o četiri osnovne tačke, a Petrović je podsetio na njih.

"Prvo je da razumemo rizik, drugo je da se uspostavi koordinacija u upravljanju na nivou države. Zatim neophodne investicije i smanjenje  rizika", pojasnio je Petrović.

Poseban akcenat na projektovanje infrastrukture

Petrović navodi da svi aspekti rizika moraju da budu uključeni u projektovanje, posebno javnih ustanova.

"Pogotovo kada u svetu imamo situaciju da gradovi rastu veoma velikom brzinom. Moraju se planirati i prostor i kako se gradi,graditi po planu i kako je dozvala data", istakao je Petrović.

Klimatskim promenama posebno su pogođena deca.

"Po podacima oko 10 odsto škola je ugroženo u Evropi, od 2015. do 2021. godine izuzetno mnogo škola u svetu je stradalo zbog posledica poplava, tajfuna i sličnih nepogoda", rekao je Petrović.

Prema podacima Unicefa, milijardu dece u svetu trenutno je ugroženo klimatskim promenama, odnosno katastrofama koje se događaju zbog klimatskih promena.

Prognoze su da će do 2040. godine svako četvorto dete živeti u područjma sa ekstremnim nedostatkom vode.