Od početka godine u Srbiji ubijeno 13 žena – ko je zakazao

Prijava nasilja je prvi i najvažniji korak u sprečavanju dalje izloženosti nasilju i sprečavanju fatalnih ishoda.

Ministarka bez portfelja zadužena za rodnu ravnopravnost, sprečavanje nasilja nad ženama i ekonomsko i političko osnaživanje žena Tatjana Macura navodi za RTS je tokom prethodne godine izrečeno više od 32.000 hitnih mera nasilnicima.

Prema njenim rečima, najvažniji korak u borbi protiv nasilja je ekonomsko osnaživanje žena, žrtava porodičnog nasilja, kako bi mogle da se udalje od nasilnika na pravi način.

"Mi prepoznajemo kao takvo ekonomsko nasilje kroz Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Nažalost, nismo razvili mehanizme da ga i na pravi način razvijemo kad prepoznamo to nasilje. Jedan od zadataka u Vladi će biti između ostalog i podrška žrtvama nasilja u pogledu ekonomskog osnaživanja da bi žrtva prosto stekla uslove da se na pravi način organizuje sa sobom ili eventualno sa svojom decom da može da uđe u procese koji kažu – borim se protiv nasilnika", navodi Macura.

Prema njenim rečima, one karike u lancu kada je u pitanju institucionalna podrška, a koje ne pružaju adekvatnu podršku žrtvama, potrebno je da se na pravi način identifikuju.

"U nekim slučajevima će možda biti neophodno da se takvi pojedinci osnaže u smislu da se dovoljno dobro edukuju, jer imamo i takvih slučajeva gde ljudi ulaze u neke uloge koje im prirodno ne pripadaju ni po nadležnostima koje imaju", navodi Macura.

Drugi problem su oni koji neće dovoljno dobro da rade svoj posao, njih, prema njenim rečima, treba zameniti onima koji hoće da rade.

"Iako ništa drugo, sigurna sam u to da imamo sijaset primera dobre prakse. Ljudi koji već rade u institucijama, njih bi trebalo pitati na koji način dobro rade svoj posao i uputiti one koji svoj posao ne rade ili ne znaju da urade – da ga nauče na pravi način", kaže ministarka Macura.

Pozvala je kolege u Vladi da se aktivno uključe u rešavanje problema nasilja nad ženama.

"I ja još jednom ohrabrujem sve kolege koji sede u Vladi, a koji su nadležni za rad određenih institucija, da se uključe aktivno u rešavanje ovog problema, jer se plašim da sa porastom prisustva na digitalnim platformama, i oblici nasilja se prvo menjaju, a druga stvar, šalje se poruka da su neki oblici ponašanja vrlo poželjni. Tako da se nekada i veličaju i glorifikuju nasilnici nakon onoga što se dogodi i širi se potpuno pogrešna poruka", navodi ministarka.

Ignjatović: Sve veći broj žena ozbiljno ugrožen

Iako je nasilje na ženama sve brutalnije, ipak zakon još ne prepoznaje femicid kao krivično delo.

Psihologinja Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra navodi da žene koje su ozbiljno ugrožene zovu sve češće, situacije su kompleksne i sve brutalnije.

"Problem nije nastao preko noći. On je nastajao tako što smo zapravo normalizovali nasilničko ponašanje", navodi Ignjatovićeva.

Ukazuje da je ogroman jaz između prijave i onih koji će biti osuđeni.

"Jako je mali procenat dece koja su zaštićena, a ona svedoče nasilju i to su deca koja takođe uče modele ponašanja koji imaju štetne posledice i koji se prenese i na sledeće generacije", ukazuje Ignjatovićeva.

Žene brzo odustanu od prijeve nasilja 

Žene, i kada se odluče da prijave nasilje, brzo odustanu i ostaju u nasilnim vezama. 

Prema rečima psihologinje Ignjatović, strah je moćno oružje da držite potčinjenim bilo koga, onog ko ima manje moći i koji je manje povezan sa svojom mrežom podrške kao i sa institucijama.

"Žrtva mora da zna da kada se obrati za pomoć, biće ozbiljno saslušana, i da će se njoj verovati i pružiti podrška u dužem periodu", navodi Ignjatovićeva.

Ukazuje i na predrasude koje žrtve imaju, te da često u svom okruženju ili institucijama čuju da je deci važan otac, "nećeš valja da ga otereš u zatvor".

"Dakle, to je prebacivanje odgovornosti i krivice", ukazuje Ignjatovićeva.

I društvo koje okružuje žene koje su žrtve nasilja ne reaguje. Gošća Dnevnika 1 navodi da je tako zato što imamo malo znanja, zato što sve vreme govorimo kako je to privatna stvar i da ne treba da se mešamo, zato što ne podučavamo ni najbliže da znaju kako da prijave.

"Za njih može biti takođe ugrožavajuće da prijave. I oni se plaše što imaju komšiju nasilnika koji će onda svoje nasilje okrenuti prema njima ako institucija ne reaguje. Dakle, mi stvarno moramo da vidimo da institucije dobro reaguju, moramo da imamo više primera dobre reakcije, moramo da imamo više primera koji pokazuju šta treba, kako bi trebalo raditi, da bi onda žrtve poverovale da će u svakom mestu gde one žive naći odgovor", zaključila je Ignjatovićeva.

Celo gostovanje Tatjane Macure i psihologinje Tanje Ignjatović u Dnevniku 1 možete pogledati u videu na početku teksta.