Prof. Šipka: Ko zna ruski, ima jako dobru platu u američkim državnim službama

Profesor Danko Šipka je ovih dana gost Beograda, održao je predavanje na Filološkom fakultetu, a u intervjuu za RTS govorio je o tome ko u Americi uči slovenske jezike, izneo je svoj stav o rodno senzitivnom jeziku, kao i o veštačkoj inteligenciji.

Profesore Šipka, kada kažemo da ste Vi profesor slavistike na nekom od američkih univerziteta, šta to tačno znači? Šta Vi to predajete i ko su Vaši studenti?

Moja situacija je dosta netipična jer ja predajem uglavnom opštu lingvistiku i opštu slavistiku u poslednje vreme, recimo istoriju slovenskih jezika ili predmet koji se zove sukob jezika i kulture. Dugo vremena sam predavao i praktične jezičke kurseve našeg jezika i poljskog jezika.

Situacija u vezi sa slavistikom u Americi, a rekao bih i u Zapadnoj Evropi, sa manjim izuzecima, je takva da postoji dominacija ruskog jezika i kulture i u stvari slavistika je zapravo rusistika, a ovi drugi jezici su neki prilog, ako ih uopšte ima, da ne kažem garnirung.

Zanimljivo je kada kažete da je slavistika dominantno ruski jezik. Ko danas u Americi, imajući na umu i geopolitičku situaciju, studira ruski jezik?

Postoji ruska dijaspora. Postoje pripadnici mormonske crkve koji idu po svetu pa budu u Rusiji, pa se vrate, pa su zainteresovani. Postoje oni čiji je profesionalni interes u Rusiji. Zanimljivo je da se sa dobrim znanjem ruskog jezika može dobiti jako dobro plaćen posao u američkim državnim službama.

Međutim, nastava jezika je danas dosta holivudizovana i studenti idu na korejski zbog K-popa i na japanski zbog anime i mange. Slavistika i rusistika su danas u dosta dubokoj krizi. Delimično je zlatno doba slavistike i rusistike bio Hladni rat. Sada imamo neki novi hladni rat, međutim, to se ne prenosi na povećan interes za studije ruskog jezika ili slovenskih jezika.

Smem li da pitam, ima li studenata srpskog jezika? Odnosno, je li to srpski ili, kako se već sada zove u zapadnoj Evropi, BHS?

Ima. Vrlo retko su etničke varijante podeljene, u principu je to BHS ili nekad zovu i BHMS, iz čisto iz praktičnih razloga, jer ne biste mogli naći dovoljan broj studenata ako bi to bilo podeljeno. Tako da svi su studenti zajedno.

Studenti se dele na tri ravne časti. Sa jedne strane imate decu iz dijaspore, sa druge strane imate one koji se profesionalno interesuju za jezik. Neki istoričar koji se zanima bivšom Jugoslavijom, ili ekonomista. Treća kategorija, to je zanimljiva kategorija, možda i ne biste pomislili, to su oni koji imaju neke prijatelje, devojku, dečka, muža, ženu i onda iz tih razloga uče.

Ne mogu da ne primetim da ste Vi zadržali vaš maternji izgovor, govorite ijekavicu sve vreme. Kada razgovarate sa studentima, kako im objašnjavate sve te naše razlike? Jedna od Vaših poslednjih knjiga je “Slovenski jezici. Genealogija i ideologija”, s tim u vezi: sve ove naše razlike u jezicima koje su nastale posle ratova devedesetih, jesu li posledica genealogije ili ideologije?

To je čisto ideološki. Ja u toj knjizi i pišem da je to lingvistički jedan jezik, a politički više jezika. Jedna je stvar kada vi proglasite da je nešto zaseban jezik i stavite to čak i u zakonska akta i u škole, a druga je stvar da se vi sada morate ponašati u skladu sa tim. Ako je nešto zaseban jezik, onda je moguće prevođenje i moguće je učenje kao stranog jezika.

Hajde da zamislimo nekog konobara koji ide na rad u Sloveniji i ide na rad u Hrvatsku. Ako ide na rad u Sloveniju, sasvim je zamislivo da upiše kurs slovenačkog jezika. Ako ide na rad u Hrvatsku, nije zamislivo da ide na kurs hrvatskog jezika. Em nema kursa, em niko razuman ne bi išao na kurs hrvatskog jezika. Sa druge strane, videli ste, to je bilo krajem devedesetih sa “Ranama” koje su bile titlovane u Hrvatskoj i onda se bioskop smeao jako, mada je film vrlo tmuran. I onda su prestali sa tom praksom. Ideologija se kad-tad suoči sa stvarnošću i tada se raspadnu svi ti nerealni ideološki pokušaji

Ja kažem da ne smemo dozvoliti ideolozima da nam uđu u kabinete, jer sledeće što bi uradili ako im to dopustimo jeste da nam uđu u spavaće sobe. A to se nikome ne bi svidelo. Tu se radi o čisto ideološkim stvarima, jedan je nivo politike i neke regulative, a drugi je nivo šta zbilja radite u stvarnom životu.

Kada govorimo o tome koliko u stvari društvene promene utiču na jezik, ovde u Srbiji smo svedoci da se već neko vreme vodi polemika o takozvanom rodno senzitivnom jeziku. Naročito je intenzivirana u proteklih meseci i uskoro treba da stupe na snagu i kaznene odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Da li je i to sada daju upliv ideologije ili jeste jezički opravdano?

To je stvar privatna, svakog pojedinca, svake pojedinačne osobe i mislim da tu nije dobro uplitanje u tu slobodu korišćenja jezičkih sredstava unutar individualnog iskaza, ni u smislu da se nešto nameće, ni u smislu da se nešto zabranjuje.

Drugim rečima, ako neko hoće da sebe odredi kao psihološkinju, što u mom jezičkom osećaju para uši i jednostavno mi smeta, ali ako neko to hoće u svom jezičkom iskazu da uradi, mislim da je to sasvim u redu i da to treba dozvoliti, da to ne treba proganjati, osuđivati. Sa druge strane, ako neko želi da kaže za žensku osobu da je psiholog, mislim da i to treba dozvoliti.

Drugim rečima, mislim da u takvim stvarima, tu se radi o privatnoj sferi. Tu je upravo država ušla u spavaću sobu, figurativno govoreći, jer je nešto iz privatne sfere regulisano i nametano. Da morate koristiti to, a ne možete ovo.

Vi se bavite i kompjuterskom lingvistikom. Veštačka inteligencija je danas velika tema. U kojoj meri to možda oblikuje i naš jezik i utiče na njegovu promenu?

Mislim da će veštačka inteligencija omogućiti jako mnogo stvari. Recimo, baš sam sada predavao, poslednji predmet koji sam predavao, bio je etika jezičkog testiranja, na Univerzitetu u Arizoni. Ono što će se moći u nastavi jezika – nama je uvek bio cilj da svaki student u svakom trenutku dobije informaciju koja je njemu prilagođena. To nikada u stvarnosti nije bilo moguće jer imate jednog nastavnika, 20 studenata, vreme je ograničeno. Sada će sa tom veštačkom inteligencijom to biti moguće.

Neki ljudi vide i predstavljaju vrlo tamnu sliku veštačke inteligencije, ali ja kažem da kada nas nisu uništili vatra i točak, neće ni veštačka inteligencija. Otvoriće neke nove mogućnosti.

Profesore Šipka, Vaše prezime je veoma poznato našim gledaocima i ranije se govorilo da svaka bolja kuća ima na svojim policama bar jedan priručnik Klajna i Šipke. Vi ste u svojoj kući imali i doslovno Šipku, mislim na Vašeg oca profesora Milana Šipku. Koliko je i njegov angažman i njegovo opredeljenje uticalo na Vas u izboru profesije?

Ono je odlučujuće uticalo u izboru profesije, jer ja sam prvobitno hteo da studiram književnost i filozofiju, a onda me je on ubedio da ipak odem na lingvistiku, tako da je to što sam lingvista njegova zasluga. Sa druge strane, on me je podstakao na samom početku moje karijere da pišem radove, tako da sam već kao student imao objavljen rad, tako da njegov uticaj je zaista veliki.