Mehanizam i psihologija dezinformacija – sejanje sumnje i vesti koje potvrđuju pristrasnost

Na panelu "Profesionalnost i sigurnost novinara u vremenu (dez)informacija" povodom Svetskog dana slobode medija, podsekretarka za javnu diplomatiju Stejt departmenta Elizabet Alen izjavila je da nema oblasti koja je u poslednih 15 godina trpela toliko promena, kao što je prostor informacija.

"Pod tim podrazumevam i tradicionalne medije i društvene medije, sve kanale kojima ljudi komuniciraju među sobom i sa svetom. I kada govorimo o borbi protiv dezinformacija, polazim od premise da istiniti i zdraviji prostor informacija predstavlja rešenje za svaki izazov u svetu. Kako možemo da pristupimo klimatski promenama, bezbednosti hrane ili odbrani, ako nemamo prostor informacija u kome delimo istinu. A sada, kao što znate, imamo najugroženiji i najzagađeniji prostor, jer je to prostor u kome se dele dezinformacije zarad manipulacije, algoritmi oblikuju pristrasnosti, znamo da je nezavisno novinarstvo pod napadom", poručuje Alenova.

"Šta radimo tim povodom? To nije problem koji se rešava boljim sadržajem na društvenim medijima, ni samo analizama i raskrinkavanjem, mora da bude sve to. Moramo da razmišljamo i o publici, o digitalnoj i medijskoj pismenosti, kako bismo imali pametnije konzumente na internetu", dodala je Alenova.

Kleut: U Srbiji se novinari suočavaju sa ozbiljnim pretnjama

Profesorka na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Jelena Kleut na panelu je rekla da se u Srbiji novinari suočavaju sa ozbiljnim pretnjama i da su pod konstantnim napadima, a da se dezinformacije takođe koriste da targetiraju novinare.

"Očekivali biste da mlađe generacije žele karijere u IT sektoru ili nekim oblastima i zanimanjima sa većom zaradom i sa manje rizika po bezbednost, ali mnogo njih ipak želi da se bavi pravim novinarstvom zasnovanim na činjenicama. Nedavno smo imali projekat u kom je učestvovalo 40 studenata sa šest univerziteta iz zemalja Zapadnog Balkana, učestvovali su u kreiranju vizije kako bi novinarstvo trebalo da izgleda 2040. i ono što oni žele je bezbednost novinara, da se tehnologija koristi etički, informisane građane koji će plaćati za kvalitetne informacije", rekla je profesorka Kleut.

Zašto su dezinformacije tako uspešno šire

Na pitanje zašto su dezinformacije tako uspešno šire, podsekretarka Alen kaže da ljudi žele informacije koje će potvrditi njihovu pristrasnost, da zbog ponosa ne prihvataju razotkrivanje.

To je, prema rečima Alenove, psihologija dezinformacija. Mehanizam dezinformacija, po njenom mišljenju, funkcioniše tako da se poseje sumnja u institucije i u medije.

"Ambasada SAD u Srbiji zato i podržava nezavisno novinarstvo u Srbiji, jer ako novinarstvo zasnovano na činjenicama može da se razvija, onda možemo da se borimo protiv dezinformacija", naglasila je Alenova.

Ukazala je da su Sjedinjene Američke Države zabrinute zbog ruske propagande i dezinformacija koje su prisutne u Srbiji i dodala da je želja SAD da građani u Srbiji ne budu podvrgnuti propagandi, koja im uskraćuje razumevanje onoga što se događa u svetu.

"To je nešto o čemu razgovaramo sa kolegama odavde, a na druge načine trudimo se da podržavamo nezavisne medije kako bi se prevazišli ti izazovi", rekla je Alenova.

Direktor i glavni urednik agencije Fonet Zoran Sekulić rekao je da nijedna vlast u Srbiji nije tretirala medije kao deo demokratskog procesa, već uglavnom kao instrument za svoje interese ili za borbu protiv političkih protivnika.

Panel o medijima organizovan je u okviru manifestacije dodele nagrada za istraživačko novinarstvo "Dejan Anastasijević" Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS). Nagrade su dodeljene novinarima BIRN-a, CINS-a i KRIK-a.