Ograničavanje političkog sadržaja na mrežama – cenzura ili stvar izbora

Komentarišući odluku Mete da korisnici sami odlučuju da li će pratiti političkih sadržaj i da ga oni neće preporučivati, Đorđe Trikoš izjavio je da je cilj kompanije da destimuliše korisnike Fejsbuka da budu izloženi takvoj vrsti sadržaja.

"Možemo da pričamo o razlozima za takvu odluku, ali je izvesna namera na strani Mete da se osloni na inerciju potrošača, u ovom slučaju korisnika Fejsbuka i na neki način se preusmeri svojim sadržajema sa političkog na ono što je šire", rekao je Trikoš u Dnevniku RTS-a.

Odluka je prošla "ispod radara", koliko je realno da su korisnici primetili promenu? Da li je, uslovno rečeno, sav teret prebačen na njih – ne nudimo vam takav sadržaj, sami odlučite da li želite da pratite?

Petrović: Mislim da je reč o Instagramu i Fejsbuku, ali vrlo verovatno da je ovo proba za Fejsbuk.

Videli smo pre desetak dana su različiti akteri koji emituju sadržaje napravili protestno pismo ili molbu da se promene ova difoltna podešavanja. Kažu da beleže za više od 50 odsto pad u pregledu njihovih sadržaja, od kada su ove promene nastale.

To znači da korisnici nisu primetili, ali teret je sada prebačen na njih – stvar izbora. To zvuči demokratski u smislu stvari izbora, ali je suština da se određeni sadržaji sakriju.

Jedino što je problematično i o čemu može da se diskutuje, koje je sadržaje Fejsbuk preporučivao.

Nećete sada dobiti preporuke, te preporuke su nekad bile i od strane onih koji su najviše ili dobro platili da ih dobiju, što možda i nije toliki problem s te strane, ali jesu drugi sadržaji koji su društveno važni, a koji nisu samo politički.

Istraživanja govore da se više od 80 odsto mladih informiše na društvenim medijima. Političke stranke i priznaju da koriste mreže kako bi što više doprle do glasača. Ko gubi ovakvom odlukom?

Petrović: Odlukom gube svi. Sa jedne strane, gube oni koji imaju sredstva da ulažu i da dođu do publike koja im je nedostupna.

Na izborima koji su bili kod nas pre šest meseci, ubedljivo najviše novca za tu vrstu kampanja je ulagala vladajuća struktura.

Njima je to bio važan kanal komunikacije. U tom smislu se činilo da će oni koji imaju mnogo novca ili razrađene strategije i tehnike, biti time oštećeni.

Sa druge strane, to nije potpuna priča jer će gubiti i oni koji će jedino tako moći da dođu do onih kojima je pristup medijima generalno zatvoren. Prema tome, gubici će biti na obe strane, a najviše gubimo mi – kao korisnici.

Najavljuje se i dodatna kontrola, je l' mi govorimo o cenzuri ili poslovnom potezu?

Trikoš: Ako strogo načelno posmatramo, morali bismo da kažemo da se ne radi o cenzuri. Vlasnik Mete je privatno lice i u tom smislu Fejsbuk nije u obavezi da pruža informisanje na način na koji bi bio obavezan bilo koji državni subjekt.

Cenzura, kao koncept u političkoj teoriji i praksi, podrazumeva da država ima neposrednu kontrolu i uticaj na slobodu informisanja u društvu.

U slučaju Mete, ne možemo da kažemo da je njihov potez domen cenzure. Imamo drugu kompaniju koja je u tom smislu problematičnija, Tik-Tok, u kojoj komunistička partija Kine ima direktan uticaj, budući da je delimično vlasnik te kompanije, a ima i predstavnika u bordu kompanije.

Mladi su najprisutniji na mrežama, ali je političko informisanje danas, makar ako poredite u odnosu na prethodnih pet godina, primarno na Tik-Toku, a manje na Fejsbuku ili Instagramu.

U tom smislu je moguće legitimno posmatrati odluku Mete, kao vrstu tržišnog repozicioniranja.

Kompaniji Tik-Tok je ostavljen rok od šest meseci u SAD u izbornoj godini da ukloni vlasništvo, da kompanija bude prodata i na taj način da se spreči, kao što američke vlasti pretpostavljaju, uticaj na javnost ili će biti zabranjena.

U tom smislu je moguće da je Meta u ovom slučaju, donela jednu vrstu odluke u kojoj pokušava na tržišni način da se efektivno postavi da bude beneficijent tih promena.

Ako bih morao da se kladim na glavni razlog zašto Meta ulazi u ovakvu politiku, mislim da je to njihov pokušaj da izbegnu rizike usled posledica koje će uslediti na izborima ove godine u Americi.

Fejsbuk je istorijski pretrpeo ogromne reputacijske posledice zbog svih pretpostavki o mešanju u izborni proces u Americi.

Opadajuća demokratičnost u društvima, dezinformacije i sve veća prisutnost veštačke inteligencije – da li su trenutno provereni izvori koji se bave društvenim i političkim pitanjima potrebniji nego ikada pre?

Petrović: To je glavna tema poslednjih godina, pitanje kredibiliteta i ko stoji iza nečega što se plasira. To je mutno polje u kome možete na suptilan način da izvršite ili pokušate da izvršiti kontrolu sadržaja, koji će se i preko ovog medija odašiljati.

Generalno bih tumačio ovo kao još jedan korak ka tome da se sadržaji koje je teško kontrolisati žrtvuju.

I Fejsbuk je pretrpeo posledice 2016. godine – i reputacijske, ali i materijalne.

Zbog skandala sa kembričkom analitikom platili su kaznu od pet milijardi dolara 2021. godine. I kome ovo odgovara u pozadini – pa odgovara tradicionalnim političkim strukturama, koje sklanjaju sadržaje koje efektivno ne mogu da kontrolišu.

Da je sporna i definicija "političkog", koja se u ovom kontekstu odnosi na političke, ali i društvene sadržaje (socijalno ugrožene grupe, manjine, žene, LGBTQ+ osobe)?

Trikoš: To je vrlo sporno zato što su se velike tehnološke kompanije pokazale vrlo slabim moderatorima i njihova mogućnost da uspešno procenjuju šta je politički sadržaj, sve i da pretpostavimo da imaju jako dobar način da to rade.

Postoji nešto što se zove "problem nenameranih posledica" – u pokušajima da moderiraju sadržaj i spreče širenje lažnih vesti.

Velike kompanije, poput Fejsbuka, nekada su izazivale veće probleme i širenje lažnih vesti zato što nisu mogle da predvide nenamerane posledice.

Tviter, odnosno Iks, uspešniji je u tom smislu, zato što su uveli model da korisnici moderiraju sadržaj, koji se pokazao kao uspešan.

Da li je smelo i da dovodimo u vezu ovu odluku sa činjenicom da je ovo izborna godina u svetu – za institucije EU i izbori u SAD?

Petrović: Ako tumačimo kao odluku Mete, onda je to definitivno povezano sa izborima i željom da ne budu ovog puta okrivljeni kao što je to bilo 2016. godine za eventualnu pobedu Trampa ili da budu neki drugi neželjeni ishodi.

Trikoš: Apsolutno. Mislim da je odluka Mete, na svaki način politički relevantna.