Preminuo Momo Kapor

U Beogradu, na Vojnomedicinskoj akademiji, danas je preminuo jedan od najpoznatijih i najčitanijih srpskih pisaca, slikar i novinar Momčilo-Momo Kapor.

Momo Kapor je rođen u Sarajevu 1937. godine, a odmah po završetku Drugog svetskog rata sa porodicom se preselio u Beograd, u kome je ostao do kraja života i bio njegov svojevrsni hroničar.

Diplomirao je slikarstvo 1961. godine, na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti. Otkako je 1975. godine objavio Folirante, napisao je veliki broj romana i zbirki priča.

Osim Foliranata, poznati su i romani: Provincijalac, Ada, Zoe, Una, Od sedam do tri, Knjiga žalbi, Zelena coja Montenegra, Poslednji let za Sarajevo, Hronika izgubljenog grada, Beleške jedne Ane, Hej, nisam ti to pričala.

Autor je velikog broja dokumentarnih filmova i televizijskih emisija, a po njegovim scenarijima snimljeno je nekoliko dugometražnih filmova (Bademi s onu stranu smrti, Banket, Valter brani Sarajevo, Džoli džokej, Kraj vikenda).

Romani Una i Knjiga žalbi čak su i ekranizovani.  Prevođen je na francuski, nemački, poljski, slovački, češki, bugarski, mađarski, slovenački i švedski jezik.

Jedan od najčitanijih naših pisaca, neobičnom neposrednošću i lakoćom osvajao je pažnju čitalačke publike, pišući, prema rečima kritičara, na rubu komentara i svakodnevnih refleksija o stvarnosti našeg vremena i njegovih protagonista.  

Zubac: Sreća je bilo poznavati Momu Kapora

Pesnik Pero Zubac izjavio je da je imao sreću da poznaje Momu Kapora.

"Iza Momove neobično prijatne rečenice o svemu o čemu se da razgovarati, pažljivo uho uvek moglo da primeti izvesnu tugu". Njega je sve bolelo što se dešavalo oko njega, a da je mislio da nije dobro za čoveka", rekao je Zubac.

"I veliki je slikar bio. Dobar čovek. Njegovim odlaskom svi smo mnogo izgubili", dodao je Zubac.

Odlazak velikog majstora

Smrt Moma Kapora je rđava vest o odlasku velikog majstora i u likovnoj umetnosti i u književnosti, ali i velikog majstora u onome što je komunikacija i što je beseda, što je sećanje i što je memorija, izjavio je prof. dr Ratko Božović.

"Došao je iz epskog kraja, iz epskog sveta, da bi postao možda jedan od najuzornijih protagonista urbaniteta, ili samog urbanog života. To nije tako lako, to može samo neko ko je talentovan po moći zapažanja, po percepciji, po vrednostima, po emocionalnosti, po svemu onome što je nosio u svojoj ljudskoj složenosti", rekao je Božović.

Po njegovoj oceni, Kapor je bio složena umetnička ličnost.

"On je u umetnosti, u literaturi, bio veliki majstor, ali je bio veliki majstor i naracije, kazivanja, žovijalnosti, jednog modernog duha koji je bio prisutan u toj komunikaciji. Prosto se neki kutak, kutak Kluba književnika, kutak u kome je on sedeo, nije mogao zamisliti bez njegove dosetke i dobrog prisećanja na ljude koji su bili dobri i koji su bili s njim u komunikaciji u prethodnim i sadašnjim periodima. On je i na taj način otišao u legendu", rekao je Božović.