Jednog Evropljanina dnevno opslužuje 80 robova, deca u poljima daju čokoladi gorak ukus

Iza slatkog ukusa čokolade, često se krije gorka sudbina mnogih, posebno dece, koja u pojedinim delovima sveta umesto u školu idu da rade kao berači kakaa. Procene su da najmanje 50 miliona ljudi živi u nekom vidu modernog ropstva. I ti podaci nisu nepoznati, na njih međunarodne organizacije upozoravaju godinama. Novina je da su zemlje Evropske unije rešile da se obračunaju sa prinudnim radom.

Za jednog građanina Evrope u proseku oko 80 modernih robova radi kako bi proizveo sve što mu je dnevno potrebno.

Tanja Lindli iz Privredne komore Srbije kaže da se sumnja da su brojke još gore i da postoje oni slučajevi koji nisu registrovani, odnosno koji nisu dokazani.

"Grana industrije iz koje najdominantnije dolaze proizvodi koji su nastali primenom prisilnog rada je poljoprivreda. I tu svakako prednjači industrija kakaa i čokolade, branje šećerne repe, duvana, različite vrste uzgoja stoke. A kad pričamo o samoj industriji na prvom mestu je proizvodnja cigli“, kaže Lindli.

Istakla je da treba mnogo raditi na svesti kupaca, krajnjih kupaca koji su ti koji mogu da utiču najviše na to da li će takva roba da se konzumira ili ne.

"Postoje različite direktive u zemljama EU, kao što je na primer čuveni zakon u Nemačkoj o dužnoj pažnji u lancima snabdevanja koji donosi niz zahteva za nemačke brendove, za kompanije koje uvoze i kupuju proizvode van EU da unaprede ljudska prava, prava zaposlenih i zaštitu životne sredine u svojim lancima snabdevanja. Na taj način su odgovorni za to gde kupuju. Taj zakon je donet imajući u vidu tekstilnu industriju koja je dominantna“, kaže Lindli.

U EU se očekuje ratifikacija sporazuma, odnosno nove odredbe koja podrazumeva da roba za koju se utvrdi da je nastala uz prinudni rad biće uklonjena sa tržišta, reciklirana ili donirana.

Mario Reljanović iz Instituta za uporedno pravo kaže da se radi o uredbi koja je direktno primenjiva na sve države članice Evropske unije.

"Datumom usvajanja ona će postati obavezna, isto kao što su to i nacionalni zakoni. Prema sadašnjem tekstu koji je usaglašen piše da će rok za primenu biti 24 meseca, što je značajno jer pokazuje da je ta uredba usmerena ka percipiranju i preventivni“, kaže Mario.

Napomenuo je da i Srbija kroz svoje zakonodavstvo mora da isprati tu uredbu.

Šta je prinudni rad

Lindli je definisala prinudni rad kao sav onaj rad koji je nastao bilo kakvom vrstom ograničenja sloboda kretenja i donošenja odluke radnika bez adekvatne naknadne, van radnog vremena i nepoštujući zakona zemlje u kojoj se nalazi.

Pojasnila je to na primeru automobila - ukoliko se utvrdi da je jedan deo nastao prinudnim radom, onda će biti naređeno ili naloženo da se taj deo zameni, da bi automobil mogao da se plasira na tržište EU.

U drugom slučaju, kako kaže, ukoliko je paradajz u konzervi plasiran na tržište, a utvrdi se da je paradajz bran ili gajen na bilo koji način prinudnim radom, onda će ceo proizvod morati da se eliminiše sa tržištem.

Mario Reljanović iz Instituta za uporedno pravo smatra da će od ovakve odluke biti više koristi, pa čak i ekonomske koristi za one savesne poslodavce.

"Meni se čini da je važan onaj preventivni deo, da će kompanija tražiti od svojih poslovnih saradnika da, pre nego što stupi na snagu, počne da se primenjuje uredba, da pokažu da je ceo taj lanac čist. Dakle, da u njemu nema prinudnog rada i da već postoje određeni standardi“, kaže Reljanović.

Napominje da - ukoliko nešto i poskupi, to će značiti samo da smo spasili neko dete sa plantaže ili iz neke radionice.

Tanja Lindli iz Privredne komore Srbije kaže da kod nas nema toliko primera prisilnog rada, mada u poslednje vreme se pojavljuje.

"Tradicionalno naši radnici su bili žrtve prisilnog rada odlaskom u inostranstvo, a u poslednjih par godina kako raste potražnja za dodatnom radnom snagom kod nas i dolazak i uvoz stranih radnika, imamo slučajeva i ovde. To je još uvek na nivou pojedinačnih slučajeva, ali treba imati svest na visokom nivou i sprečiti to“, kaže Lindli.

Napomenula je da što se tiče potrošača treba više raditi na svesti kupaca i da se treba obratiti pažnja na koji način je određeni proizvod nastao.