Otvorena pisma i reagovanja – kakva je sudbina muzičara SNP-a i Beogradske filharmonije

Budžet Srpskog narodnog pozorišta (SNP) u Novom Sadu je 1,25 milijardi, a u poslednje tri godine investirano je 514,9 miliona dinara, saopštio je Željko Andrić, direktor Opere SNP-a.

"U SNP-u trenutno je u toku tender za nabavku novih instrumenata, vredan više od 100 hiljada evra" navodi Andrić.

Ističe da je u poslednje tri godine Pokrajinska vlada investirala više od pet miliona evra u unapređenje rada najstarijeg nacionalnog teatra u Srbiji.

Željko Andrić je reagovao brojkama na apel članova Opere SNP-a koji su se, kao i njihove kolege iz Beogradske filharmonije, publici obratili uoči početka programa.

"Zahvaljući objektivnom sagledavanju značaja SNP-a za nacionalnu kulturu, naš budžet je najveći u novijoj istoriji. Prošle godine je dostigao 1,25 milijardi dinara, odnosno 10 miliona evra. Osim toga, u poslednje tri godine realizovane su kapitalne investicije vredne 514,7 miliona dinara", naglasio je direktor Opere SNP.

Dodao je da je započeta kompletna rekonstrukcija klimatizacije i ventilacije, koja se sprovodi u tri faze i biće prema planu završena do kraja godine, kaže Andrić i objašnjava da je zamenjena kompletna audio-vizuelna oprema na najvećoj sceni "Jovan Đorđević" i ugrađena rotacija za promenu kulisa na toj pozornici.

Na sceni "Pera Dobrinović" sanirana je scenska mehanika i sistemi rasvete i ozvučenja, a očišćena je fasada na celom objektu, prvi put nakon izgradnje, obavestio je javnost direktor Andrić.

U poslednjih osam godina u SNP-u je odigrano 1.588 predstava među kojima je bilo 96 premijera.

Instrumenti muzičarima

"Za mene kao direktora Opere najvažnija je činjenica da su uložena značajna sredstva za nabavku instrumenata. Prošle i ove godine izdvojeno je 23,4 miliona dinara, odnosno 200 hiljada evra“, naglašava Andrić. Podvlači da je Srpsko narodno pozorište nedavno pokrenulo razgovore na najvišem državnom nivou o mogućnosti uvećanja zarada i broja zaposlenih i istakao da je Vlada Republike Srbije afirmativno reagovala na izneti predlog.

Naime, pre izvođenja opere "Seviljski berberin" u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, u sredu, 14. februara, publici su se pismom obratili članovi novosadske Opere.

"Trenutne zarade koju primamo kao članovi orkestra znatno zaostaju u odnosu na republički prosek, kao i u poređenju sa platama orkestara u našem regionu", objašnjavaju  ali se otvoreno žale i da zgrada u kojoj rade nije adekvatno održavana.

Kao problem, muzičari SNP-a ističu da nemaju kiseonika i cirkulaciju vazduha – žale se na nedostatak mogućnosti da angažuju prestižne gostujuće dirigente i soliste, što ograničava njihovu sposobnost da dosegnu vrhunske izvedbe koje zaslužuje publika.

"Ovo nije samo naša borba, već borba za integritet i ugled naše kulturne institucije i celokupne umetničke zajednice. Ovom prilikom pozivamo i druge umetnike iz našeg teatra, soliste, hor, baletske i dramske umetnike da stanu uz nas", saopštili su muzičari Opere SNP-a.

Najmanje plate u regionu, bez direktora, bez zgrade 

"Ulagati u kulturu i umetnost je jedina sigurno ispravna investicija za vjek i vjekova, jer plod takvih investicija je zdravo društvo koje stoji na jakim stubovima humanosti", tačno pet dana pre otvorenog pisma koje je pročitano sa scene "Jovan Đorđević" u Novom Sadu, publici se otvorenim pismom obratila Beogradska filharmonija u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine.  

Muzičari zahtevaju povećanje plata, viši budžet za ostvarivanje daljih ciljeva i novu zgradu Beogradske filharmonije.

"I posle više od dve godine od smrti Ivana Tasovca, Beogradska filharmonija je u VD statusu, koji svoj stogodišnji jubilej slavi sa najmanjim platama orkestarskog muzičara u regionu, sa sramno malim budžetom iz godine u godinu, bez direktora, bez reklame, bez obnovljene koncertne uniforme već deset godina, i bez čvrstih uverenja da će se zidati naša nova dvorana", reči su koje su se čule u Velikoj dvorani Kolarca.

Povodom izjave koja je u ime orkestra Beogradske filharmonije pročitana pre koncerta u Kolarčevoj zadužbini v.d. direktor Beogradske filharmonije Darko Krstić je izjavio da je rešavanje zahteva koji su izneti u apelu već u postupku realizacije ili će njihova realizacija biti vrlo brzo pokrenuta.

Filharmoničari su u pismu ukazali na podređen položaj u odnosu na svoje kolege iz regiona, uslove rada kao i nedostojan odnos.

"Što se tiče nove koncertne dvorane Beogradske filharmonije, završen je projekat za građevinsku dozvolu, pa će se nakon dobijanja građevinske dozvole i izrade projekta za izvođenje radova, za sedam, osam meseci krenuti u gradnju", najavio je Krstić i objasnio da konkurs za direktora Beogradske filharmonije biti raspisan kada se formira Vlada.

Darko Krstić saglasan je da su plate u kulturi male, tako da je na nivou ministarstva formirana radna grupa koja će raditi na povećanju koeficijenata plata zaposlenih u kulturi.

„Zahtevi za rešavanje ovih problema su u stvari „kucanje na otvorena vrata“, za šta
postoji spremnost Ministarstva kulture da pomogne u njihovom rešavanju“, zaključuje Krstić.

Maja Gojković: Neće da znaju

Ministarka Maja Gojković čestitala je 100 godina postojanja Beogradskoj filharmoniji i takođe reagovala na apel muzičara.

Kazala je da ju je apel "pogodio" navodeći da su i Ministarstvo kulture i ona lično uložili mnogo truda u rad u odeljenju za kulturu i rad Filharmonije.

"Znaju dobro, ili neće da znaju, a pripadaju sindikatima, jednima i drugima, koji su potpisali sporazum sa premijerom i ministrom kulture da osnuju radnu grupu i nastave da rade sa Ministarstvom finansija, prvo na povećanju koeficijenata, a time i plata. U januaru je došlo do povećanja plata za ceo javni sektor", rekla je Gojković.

Ministarka navodi da i premijerka i ona stoje iza projekta, a da se čeka građevinska dozvola, zatim projekat za izvođenje radova, da bi tek nakon toga mogli da počnu radovi i da je sala Beogradske filharmonije planirana u okviru međunarodne specijalizovane izložbe "Ekspo 2027".