Osvetnička pornografija – zakoni je u Srbiji ne prepoznaju, žrtve ćute i pristaju na ucene

Sve češće, sa razvojem tehnologije, stižu opomene da vodimo računa šta objavljujemo na internetu, posebno na društvenim mrežama. Koliko posledice mogu da budu ozbiljne ukazuje i pojava tzv. osvetničke pornografije. Krivični zakonik u Srbiji je ne prepoznaje kao krivično delo, a već godinama postoji inicijativa da se izmene propisi. 

Većina istraživanja koja su rađena ukazuju da su žrtve osvetničke pornografije uglavnom žene ili devojčice. Vaša istraživanja, takođe govore da imaju od 18 do 24 godine. Nudite besplatnu pravnu pomoć. Koliko žene traže pomoć, kakva su iskustva i kroz šta prolaze?

Macanović: Obrati nam se jedna žena nedeljno sa ovim problemom. To su žene različitog uzrasta – od mladih devojčica do žena u odraslom dobu, ali se dešava i muškarcima. Moramo da postanemo svesniji da to može da se desi bilo kome od nas.

To nam je donelo ovo doba. Sada lako možete da pošaljete nečiju fotografiju, kao i da to bude viralno i dostupno milionima ljudi.

U takvoj situaciji, kada nemate krivično delo, veoma je teško pružati besplatnu pravnu pomoć. Kažemo joj da prvo pokuša da zaustavi onog koji preti objavljivanjem ili ukoliko je već objavio, da traži od društvenih mreža i platformi gde je objavljeno da skinu video-snimke i fotografije.

Ako to ne uspe, onda se prikupe dokazi kako bi se to podvelo pod neko drugo krivično delo.

Kako pomoći žrtvi?

Macanović: Žene doživljavaju prvenstveno stid i sramotu. Prva stvar koju radimo sa njima je da moraju da kažu ljudima u svom najbližem krugu, koji treba da su uz nju.

To je prepreka jer kada ih neko ucenjuje objavljivanjem snimaka i fotografija, žene pristaju na određenu vrstu ucene ili je dugo potiskuju i neće nikom da saopšte.

Šira zajednica im faktički obezbeđuje da prikupe dokaze i da se lakše ustanovi ko je osoba koja preti. 

Mnoge zemlje već imaju zakone jer prepoznaju i krivično delo i poniženje i štetu koje to delo može da izazove, ali ih Srbija nema. Postoje inicijative, ali zašto se još uvek čeka na tu promenu?

Ilić: U Srbiji postoje krivična dela koja bi mogla da prepoznaju ovaj fenomen, poput neovlašćenog fotografisanja.

Imamo krivično delo iz člana 145 krivičnog zakonika koje sankcioniše neovlašćeno objavljivanje spisa, portreta ili snimka neke osobe, pod uslovom da se time osetno zadire u njegov život.

Suština je da se, najpre, po pravilu, ta krivična dela gone po privatnoj tužbi, što otežava mogućnost dokazivanja.

Zbog stigmatizacije, ali i činjenice da je otežano dokazivanje, te da nije propisana teška sankcija, veoma mali broj ljudi se usuđuje i započinje takav postupak jer to dovodi i do ponovne viktimizacije žrtve.

Neophodno je da se taj problem reši, da se propiše posebno krivično delo koje se neće zvati osvetnička pornografija, jer taj naziv ne odražava suštinu već ukazuje da neko deli vaše intimne snimke iz osvete. 

Motiv izvršioca može da bude ucena, zabava i drugi razlozi. Svakako treba izvršiti promene u krivičnom zakonodavstvu, predvideti strože krivične sankcije, kao i da se neki oblici tih krivičnih dela gone po službenoj dužnosti.

U Srbiji smo u poslednje vreme suočeni s fenomenom, koji bih nazvao normativni optimizam – ako žrtve znaju ili pretpostavljaju ko je njihov privatni sadržaj objavio, ima nade da se nasilnik goni.

Problem osvetničke pornografije u Srbiji najviše su skrenule pažnju grupe na Telegramu gde su se delile intimne fotografije devojaka. Jedan od administratora je uhapšen, ali je krivična prijava protiv njega odbačena. Kako se dogodi da bude oslobođen, naročito ako postoji mogućnost da ponovi delo?

Ilić: Sve možemo da rešimo propisivanjem novih kazni i krivičnih dela, kao i donošenjem zakona, ali ne možete da unapređujete pravni sistem, a da unazađujete društvo i da verujete da će se nešto dobro desiti. To je suštinski problem osvetničke pornografije.

Suština je to što su ljudi danas spremni da urade mnoge stvari, ne obazirući se na društvene prepreke ili moralne zabrane.

Žene se obraćaju i kompanijama na kojima se taj sadržaj pojavljuje, kako dođe do toga da kompanija prvo povuče pa onda vrati sadržaj?

Macanović: Ovo delo koje imamo, goni se po privatnoj krivičnoj tužbi. Nemoguće je dokazati kada ste žrtva, jer morate da imate državni aparat iza sebe – policiju za visokotehnološki kriminal i tužilaštvo za visokotehnološki kriminal da bi moglo da se ustanovi ko je to objavio sa lažnog profila.

Ne možete kao oštećeni, da dobijete sudski nalog da imate uvid u nečiji telefon ili kompjuter da bi se videlo da li je to poslato baš sa te IP adrese. To može samo državni aparat.

Žene koje su ušle u te postupke, a malo je njih, zato nisu uspele u tim postupcima.

To je komplikovan sistem u kojem kao žrtva ovog krivičnog dela, nemate teoretske šanse da uspete ako nemate državni aparat iza sebe.

Koliko je tu važna podrška?

Ilić: Slažem se da je potrebna podrška državnog aparata, kao i da bi u nekim slučajevima krivično gonjenje bilo efikasnije za ta dela, ali ne bi rešilo problem.

Imate situacije da se takvi snimci i fotografije dele preko servera koji se ne nalaze u našoj zemlji, čime se otvara niz pitanja – od nadležnosti do toga kako ćete sprovesti međunarodnu pravnu pomoć.

Podatak iz naučnog članka je anketa iz 2016. i 2017. godine u kojoj je od 3.044 ispitanika, 12 odsto odgovorilo da su bile žrtve osvetničke pornografije, od čega su 15,8 odsto bile žene, a 9,3 odsto muškarci.

Mislim da osim te krivičnopravne akcije i promene u zakonodavstvu, moramo da objašnjavamo i mladima da neke stvari, koje mogu da urade jer nije zaprećena sankcija, jednostavno ne treba da to i rade.

Šta je prevencija? Koje su adrese gde žene pri prvoj pretnji treba da se obrate i ne dozvole da to ode dalje?

Ilić: Imate više saveta stručnjaka – pre svega da ne treba da bude povezanih telefona, "ajklauda" i računara, kao i da snimke treba brisati. To je veoma teško u digitalnom vremenu.

Česti su motivi zabava, ucena i pokušaj da se kontroliše. Morala bi da postoji sveobuhvatna društvena akcija. Nije dovoljno samo izmeniti krivično zakonodavstvo.

Mnoge zemlje imaju propisane i to veoma stroge krivične sankcije za osvetničku pornografiju, ali ipak to nije smanjilo broj takvih slučajeva.

Macanović: Kao što učimo bezbednost u saobraćaju i kako da se ponašamo na ulici, tako treba da se zna i bezbednost na internetu i to od malih nogu.

Ne smemo biti naivni subjekti. Moramo da imamo u vidu šta sve može da se desi, ali da vodimo računa ko ima pristup našim društvenim platformama.