Snežna oluja poremetila red letenja u Evropi – od čega zavisi da li avion može da poleti ili sleti

Urednik portala Tango siks Petar Vojinović objašnjava u razgovoru za RTS da se severniji aerodromi mnogo češće suočavaju sa ovakvim meteorološkim fenomenima, pa su kašnjenja manja.

S druge strane, u kontinentalnim područjima to se dešava mnogo ređe, ne više od četiri puta godišnje, tako da tada predstavljaju vest, rekao je Vojinović.

Ističe da meteorologija ne može dovoljno rano da najavi određene nepogode, kako bi mogao da se organizuje novi red letenja.

U takvim uslovima, najbitniji faktor koji utiče na kašnjenje je spremanje letelice za poletanje, pre svega zaštita od zaleđivanja, jer svako fino zaleđivanje na upravljačkim površinama aviona ili na motoru može biti opasno.

Zbog toga se, objašnjava Vojinović, letelice premeštaju na posebnu lokaciju gde se pomoću tečnosti za razleđivanje uklanja taj sloj, a zatim se pomoću druge tečnosti sprečava stvaranje novih naslaga.

"Zbog procesa razleđivanja dešava se zagušenje jer se ne može ceo tok opsluživanja aviona deseti kao kada nema snega", kaže Vojinović.

Kada je reč o sletanju, glavni problem predstavlja vidljivost.

"Svaki veći aerodrom poseduje uređaje, kao i naš aerodrom, za sletanje aviona pomoću instrumenata, kada je vidljivost slaba. Većina međunarodnih aerodroma ima impresivne tehničke mogućnosti kako bi avion sleteo kad se gotovo ništa ne vidi, ali opremu mora da ima i avion, i da piloti budu obučeni. Nekada se može desiti da bude disparitet preduslova, da se nekad sletanje otkaže i, retko, da se aerodrom zatvori zbog meteoroloških uslova", rekao je Vojinović.

Na pitanje šta mogu da urade putnici kojima su odloženi ili preusmereni letovi, Vojinović odgovara da uvek mogu da se žale nacionalnom regulatornom telu, ali da je mala verovatnoća da će se postupak po njih uspešno završiti kada je reč o višoj sili poput vremenskih uslova.