Pregled štampe (02. 04. 2009.)

Neće biti otpuštanja u zdravstvu

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević izjavio je danas da u Srbiji neće biti otpuštanja zaposlenih u zdravstva, kao ni smanjivanja obima pružanja zdravstvenih usluga i da zdravstveni sistem Srbije ne dočekuje nespremno svetsku ekonomsku krizu.

Ministar je na Regionalnoj konferenciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO) "Zdravlje u vremenu globalne ekonomske krize" u Oslu kazao da će se preraspodelom budžeta reagovati na eventualne loše situacije, ali da na početku ove godine ima razloga za oprezan optimizam, jer zdravstveni sistem krizu ne dočekuje nespreman.

"Nema čarobnog recepta za odgovor na krizu, ali pratimo situaciju. Osnovna namera je da se sačuvaju zdravlje i radna mesta", istakao je Milosavljević.

On je učesnicima konferencije kao prioritete zaštite u vreme krize naveo zaštitu varijabilnih grupa i očuvanje budućih inesticija u zdravstvu.

Ministar je dodao i da su kao odgovor na svetsku ekonomsku krizu početkom godine u Srbiji povećane participacije u zdravstvu određenim kategorijama stanovništva i da će se efekti te mere videti za nekoliko meseci.

Dodao je da je uvedeno i mirovanje duga za neplaćene doprinose pod uslovom da se ubuduće redovno plaćaju i najavio preorijentaciju na prevenciju u zdravstvu kao jedini način borbe sa masovnim nezaraznim bolestima.

Prema rečima Milosavljevića, pozitivno je to što će se u Srbiji ove godine sprovesti tri projekta finansirana iz IPA fondova, među kojima je i isporuka 253 vozila Hitne pomoći.

"Kriza će samo neke stvari ozbiljnije zaoštriti i potencirati, a mogla bi na neki način da deluje i stimulativno u smislu otrežnjenja, odnosno tako da će svaka zdravstvena ustanova morati da analizira sebe i svoju efikasnost", istakao je ministar.

Osnovne poruke dvodnevne konferencije su važnost stalnog praćenja efekata krize na zdravstvene sisteme, zatim povećavanje efikasnosti na uloženi novac u zdravstevnim sistemima evropskih zemalja, insistiranje na doslednom sprovođenju reformi primarne zdravstvene zaštite, razvijanje partnerstva, zajednički nastup i međusobno savetovanje tokom krize.

Direktor Evropskog regiona SZO-a Mark Danzon je istakao da nema sumnje da će svetska ekonomska kriza imati efekata na evropske zemlje i da će to najviše biti izraženo stresom ljudi i nastajanjem mentalnih poremećaja, koji se kasnije pretvaraju u fizičke nedostatke. On je istakao da se moraju pronaći konkretne mere za reagovanje na efekte krize i pozvao na internacionalnu solidarnost kao ljudsko pravo i najbolju investiciju.

"Nema sumnje da ćemo platiti ovu krizu, ali treba da radimo tako da se na pojedinačnom nivou to najmanje oseti", rekao je Danzon.

Ministar zdravlja Norveške Bjarne Hakon Hansen je, otvarajući konferenciju, ocenio da je investiranje u zdravstvo najvažnije za svaku naciju i pozvao na reagovanje na krizu.

Konferenciji prisustvuju predstavnici SZO-a i ministri zdravlja više zemalja, a prema rečima Milosavljevića ona je priprema za godišnju skupštinu organizacije u maju i regionalni komitet u septembru.

Vreme da zasučete rukave

Evropska vizija budućnosti Srbije i ostalih balkanskih zemalja nije se promenila - njihovo mesto je u Evropskoj uniji, poručuje u intervjuu za "Novosti" Žan-Fransoa Teral, ambasador Francuske u Beogradu.

Međutim, na pitanje kada će se Srbija naći u evropskom društvu, Teral kaže da to, ipak, neće biti tako brzo:

- Pridruživanje je, pre svega, tehnički proces koji mora da prođe kroz određene etape. Najpre treba postići kriterijume potrebne za podnošenje kandidature. Tek posle toga počinje proces pregovaranja o oko 36 poglavlja.

Teral je izjavio i da proces može da traje godinama. "Svestan sam da postoji nestrpljenje. Ista ova pitanja po stotinu puta postavljali su i Česi, Poljaci, Mađari... Svaki put smo im odgovarali isto što sad kažemo vama."

- Pitanje proširenja jeste prioritet EU, ali nije jedini prioritet. Da biste ušli u jedan klub, morate da prihvatite njegove uslove. Takva su pravila igre. I Česi i Mađari i drugi pre vas su, takođe, govorili: ah, ovi uslovi, zaista je teško."

- Uslovi su za sve određeni kopenhagenskim principima, a zemlje Balkana imaju jedan dodatni - saradnju sa Haškim tribunalom. Priznavanje nezavisnosti KiM nije uslov, ali Srbija treba da pronađe način da normalizuje odnose sa Kosovom, da bi ušla u EU.

- Na vlastima u Srbiji je da razmišljaju kako da unaprede dijalog sa Prištinom, a na nama je da u tome pomognemo. Teško možemo da zamislimo da Srbija može da uđe u EU, a da pri tom ima antagonistički odnos sa Kosovom. Evropa svakoj zemlji Balkana nudi perspektivu priključenja, ali naša politika je i favorizovanje dobrih odnosa u regionu.

Francuski ambasador u Beogradu kaže da Francuska neće promeniti svoj stav u vezi sa priznavanjem nezavisnosti Kosova ukoliko odluka Međunarodnog suda pravde bude u korist Srbije. Izražavajući zadovoljstvo dosadaš, Žan Fransoa Teral je dodao da se radi o procesu koji je na samom početku.

"Ovde se često zaboravlja, ali jedna od najvažnijih uloga Euleksa je zaštita ugroženih manjina na Kosovu. Sada je ključna saradnja između Euleksa i beogradskih vlasti, kako bi se pronašao najbolji način za rešavanje problema na terenu."

Upitan da li će Pariz podržati plan UN od šest tačaka za KiM, Teral je rekao da „ne postoji plan od šest tačaka". "Postoji izveštaj generalnog sekretara UN koji ima 53 tačke, koji je podržao SB, uključujući i Francusku. Ne postoji razlog da se šest tačaka posebno izdvaja. Suština izveštaja je rekonfiguracija međunarodnog prisustva na Kosovu, odnosno smanjenje kapaciteta Unmika i jačanje Euleksa. Francuska podržava celinu tog procesa."

Saradnja Beograda sa Haškim tribunalom je od suštinske važnosti, kaže francuski ambasador u Beogradu, dodajući da smatra da je u ovom trenutku ta saradnja zadovoljavajuća, ali i da „pažljivo osluškujemo i ocene glavnog tužioca Haškog tribunala".

Francuska i Evropska unija smatraju da je Srbija najvažnija zemlja u regionu imajući u vidu broj stanovnika, geografski položaj, privredni razvoj, funkcionisanje državnog aparata.

Najveći problem Srbije trenutno je ekonomija i glavni fokus Beograda trebalo bi da bude na reforme, ekonomiju i Evropu, zaključio je francuski ambasador u Beogradu Žan Fransoa Teral u intervjuu za „Novosti".

Berza čeka obveznice

U krizi investitori skloniji sigurnijem ulaganju u dužničke papire države i preduzeća. - Šansa za razvoj bez kredita i zelenaških kamata

Da bi prikupila sredstva za finansiranje razvoja firme, akcionarska, ali i javna preduzeća ne moraju da se zadužuju kod banaka često i po zelenaškim kamatama, već to mogu emisijom i prodajom korporativnih obveznica, koje privlače investitore nesklone riziku. Ta mogućnost je posebno značajna u vreme krize, koja je kod ulagača podstakla pojačanu averziju prema riziku investiranja zbog straha da bi uloženo moglo biti bespovratno izgubljeno.

Zbog toga se investitori odlučuju na prekompoziciju svojih portfelja u korist finansijskih instrumenata koji donose nižu, fiksnu, ali sigurnu dobit. Takve su dužničke hartije poput državnih ili korporativnih obveznica.

Na Beogradskoj berzi asortiman dužničkih instrumenata, u ovom trenutku, čini samo osam serija obveznica Republike Srbije. Da bi uvećali atraktivnost ponude, a imajući u vidu sve izraženiju naklonost investitora ka sigurnijim finansijskim instrumentima, neophodno je uvođenje i instrumenata iz grupacije dužničkih, a pre svih korporativnih i municipalnih obveznica.

Ova vrsta obveznica može biti neosigurana, ili osigurana hipotekom i zalogom, sa kuponima ili bez njih, s učešćem ili bez učešća u profitu preduzeća koje je emitovalo obveznice.

U odnosu na druge finansijske instrumente koje emituju korporacije, obveznice obezbeđuju pravo prioritetne naplate u odnosu na vlasnike akcija. Trgovanje ovim obveznicama obavlja se na zvaničnom i na slobodnom, takozvanom OTC tržištu berze, što zavisi od kvaliteta, odnosno rejtinga. Obveznicama visokog kvaliteta najčešće se trguje na najvišem nivou tržišta, takozvanom listingu.

S obzirom na to da korporativne obveznice karakteriše viši nivo rizika u odnosu na državne ili obveznice organa lokalne samouprave (municipalne obveznice), motiv za investiranje u ovu vrstu papira je u potencijalno višem prinosu. Prilikom donošenja odluke o investiranju u dužničke hartije od vrednosti, uključujući i korporativne obveznice, investitori znatnu pažnju pridaju sigurnosti naplate svojih potraživanja, odnosno sposobnosti kompanije koja je emitovala obveznice da o roku izmiri svoje obaveze. Kod nas još ne postoje specijalizovane institucije - rejting agencije, kao što je to slučaj u svetu, a među kojima su najpoznatije Moody'sInvestorsService, Standard & Poor's i FitchRatings, koje rangiraju obveznice prema riziku.

Dragiću moramo da platimo čak 176 miliona evra?!

Posle izgubljenog spora za zakup satelita, zbog kojeg Srbija izraelskoj kompaniji „Imidžset" treba da plati 37 miliona evra, država lako može da zbog „afere pancir" firmi „Mile Dragić" plati čak 176 miliona evra, otkriva Press! Naime, sudija Trgovinskog suda Lejla Bratić već je donela prvostepenu presudu protiv države!

Na ovu prvostepenu presudu uložena je žalba, ali ukoliko je Viši trgovinski sud potvrdi država, odnosno Vojska, moraće od Dragića da kupi opremu i plati mu 176 miliona evra (pogledaj tabelu)! Poređenja radi, za nabavke vojne opreme u 2009. Vojska Srbije predvidela je 60 miliona evra. Kao i u „slučaju satelit", i ovaj ugovor je zaključen u vreme kada je ministar odbrane bio Prvoslav Davinić.

Zbog ovog ugovora javni pravobranilac Srbije 12. septembra 2005. pokrenuo je postupak pred Trgovinskom sudom za njegovo poništenje, i to tužbom protiv firme „Mile Dragić", ali i Ministarstva odbrane SCG. Pravobranilac je naveo da je nabavku odobrio Savet ministara SCG 22. avgusta 2005, ali i da je navedeno da će oprema biti plaćena „prodajom viška vojne imovine", a ne budžetskim sredstvima Vojske. Međutim, u ugovoru sa Dragićem o tome nema ni reči!

Sudu je predočeno i da je Davinić, dan posle odluke Saveta ministara, pokrenuo postupak o nabavci opreme od Dragića i istog dana ga zaključio! Tako je Davinić za samo jedan dan odredio količinu opreme koja treba da se kupi. Dalje, potpis na ugovor sa Dragićem u ime Vojske stavio je izvesni Milovan Andrić, jer su svi nadležni za nabavke u Vojsci baš u to vreme bili na godišnjem odmoru. Sudu je podnet i izveštaj Inspektorata odbrane, u kome se navodi da nadležne službe nikad nisu usvojile izveštaj o stvarnim potrebama opreme za Vojsku.

Ali, svi ovi dokazi nisu bili dovoljni sudiji Trgovinskog suda Lejli Bratić, koja je 28. maja 2008. odbila zahtev za poništenje ugovora Vojske i Dragića. Pravobranilac je odmah uložio žalbu, a portparol Višeg trgovinskog suda Marina Ivanović kaže za Pres da će konačna presuda biti „relativno brzo doneta".

Ali, to nije sve! Dragić je istom sudu 2006. tužio Ministarstvo odbrane, od kojeg traži da se ispoštuje ugovor o nabavci opreme i da mu plati stotine miliona evra. Ovaj proces je, međutim, „zamrznut" dok se ne okonča postupak po žalbi pravobranioca. To znači da će, ukoliko Viši trgovinski sud presudi da je ugovor između Vojske i Dragića validan, isti sud doneti i presudu kojom će Vojsci narediti da kupi opremu od Dragića i plati mu 176 miliona evra!

U Ministarstvu odbrane nisu želeli da komentarišu ovaj slučaj jer čekaju presudu Višeg trgovinskog suda. S druge strane, Dragić kaže za Pres da očekuje da dobije spor protiv države.

Na pitanje da li je svestan da Vojska, u slučaju da sud presudi u njegovu korist, sigurno neće imati 176 miliona evra za njegovu opremu, Dragić kaže:

- Učiniću sve da se dogovorimo, neću ići protiv interesa države, ali sam ubeđen da je ovaj posao namenjen nekom drugom, a ne meni.

Prvoslav Davinić ponavlja, kao i u „slučaju satelit", da „država neće pretrpeti nikakvu štetu zbog ugovora sa Dragićem"!