Žene na selu najčešće društveno nevidljive, kako obeležavaju svoj dan

Manje od petine žena na selu ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo na svoje ime. Isto toliko ih nema ni zdravstveno osiguranje – sa tim podacima žene na selu koje rade teške poslove i čiji rad uglavnom nije vrednovan dočekuju svoj dan 15. oktobar . Zaštitinik građana upozorava da su žene u seoskim sredinama u lošoj materijalnoj situaciji, da njihov rad nije plaćen a da im je otežan pristup socijalnim i zdravstvenim uslugama.

Za Slađanu Božinović iz Okruglice kod Svrljiga posla ima po čitav dan. Ustaje prva i odmah kreće sa radom.

"Prvo idemo da namirimo stoku. Posle kad namirimo stoku, spremamo doručak i idemo na njivu - seno, kukuruz beremo, plastenici, zimnice stavljam, paprike nižem, i to je non stop posao, od ujutru do uveče. Nema godišnjeg odmora, nikad nije bio", kaže Slađana Božinović iz Okruglica.

I majke, i domaćice i poljoprivrednice. Mnogo rade, nedovoljno su plaćene i uglavnom nemaju penzijsko osiguranje. Ni one koje imaju zaposlenje nisu pošteđene svih tih poslova.

"Žene na selu su dosta opterećene poljoprivredom. Kod nas u kući to je svekrva, ona je glavna i odgovorna, koja za sebe nema uopšte vremena. Mi smo tu da pomognemo", kaže Marija Dinić iz Prekonoga

Milinka Radojković rekla je da u njenom domaćinstvu, pošto je ona nosilac poljoprivrednog gazdinstva, to je veoma retko u njihovom kraju zato što ženskom detetu retko zapadne da dobije imanje. Milinka sa suprugom obrađuje oko 6 hektara zemlje.

Budući da je u vlasništvu žena tek trećina nekretnina, a poljoprivrednih gazdinstava manje od petine, Vlada subvencioniše majkama kupovinu stanova, a podržava i druge projekte namenjene osnaživanju žena na selu.

"Od subvencionisanja samozapošljavanja do projektnih aktivnosti udruženja ženja, do podsticaja lokalnim samoupravama da podrže žene, da podrže majke", kaže ministarka za briguo porodici i demografiju Darija Kisić Tepavčević.

Problem prepoznaje i opština Svrljig.

"Godinama unazad izdavanja koja se tiču i sklopljenih bračnih zajednica i manjki na selu su 50 odsto veća nego za žene u bračnoj zajednici u gradu," rekao je predsednik Opštine Svrljih Miroslav Marković.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić upozorava da su žene na selu najčešće društveno nevidljive i u lošem materijalnom položaju.

"Žene na selu imaju ključnu ulogu u opstanku i razvoju ruralnih sredina, a opet su neravnopravne sa muškim članovima društva. To su naše majke i naše bake, i mi smo u obavezi da im obezbedimo dostojanstven život i stvorimo mogućnosti da u potpunosti ostvaruju svoja prava,” rekao je Pašalić.

Ukazuje da je važno raditi na podizanju svesti samih žena o njihovim pravima i mehanizmima zaštite, osamostaljivanju i ekonomskom jačanju.